У галерији „Ђура Јакшић“ одржана је промоција књиге „Најновији завет“ Драгана Бошковића, овогодишњег добитника Дисове награде.
Промоцију је пратила и изложба слика посвећена Бошковићу, под називом „Аритмија урбаног певања“.
Галеријски простор био је премали да прими све поштоваоце једног од омиљених професора Филолошко-уметничког факултета и свестраног поете.
Поред Дисове награде, Бошковић је добитник скоро свих престижних признања за поезију.
Песник, теоретичар и историчар српске књижевности, Драган Бошковић рођен је 1970. године у Београду.
Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду.
Редовни је професор Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.
Објавио је више од десет поетских збирки.
Поезија у периодици му је превођена на више језика – пољски, чешки, шпански, јапански.
Поезију објављује од 1995. године у домаћим и иностраним периодичним публикацијама и зборницима.
Драган Бошковић учествује у раду више научних пројеката.
Објавио је преко 150 радова, есеја, критика, учествовао у конференцијама.
Уредио је на десетине тематских часописа, монографија.
Био је део тима за Религију српског издања Велике опште илустроване енциклопедије Ларус.
За поетско стваралаштво, Драган Бошковић ове године награђен је Дисовом наградом.
Њој су претходиле Бранкова награда, Матићев шал, као и награде Бранко Ћопић и Бранко Миљковић.
Са својим сарадницима има и „песнички бенд“ – The Vocal Clash.
О себи говори да је образован у духу теологије рокенрола, Господара прстенова.
Специјалиста је за панк рок и хард кор, а колики је утицај музике на његово поетско стваралаштво Драган Бошковић је дефинисао пре много година речима: “Када бих био песник, певао бих као Џо Страмер.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.