Први Светосавски бал 1834. године одржан је поводом додељивања ордена кнезу Милошу од стране тадашњег султана, што је, будући да је Кнез Милош био владар вазалске земље, била велика част, поготово имајући у виду да је он био и једини православни владар у то време који је завредио то признање.
Традиција прославе Светог Саве у време обнове српске државности сеже у двадесете године 19. века.
Кнез Милош је још 1823. као државно обележје прописао прослављање Дана Светог Саве.
„Српска црква, грађанство и двор су то прихватили, али је било потребно времена да то постане једна уходана традиција.
Отприлике, већ половином 19. века, савременици су приметили да је у целом српству, а не само у Кнежевини, изузетно раширен култ Светог Саве, прославе Светог Саве и везано за ту прославу, манифестације које крећу од ране зоре, а завршавају се касно после поноћи“, објашњава проф. др Сузана Рајић, са Катадре за српску новију историју Филозофског факулета у Београду.
То је била велика част и за државу и за владара.
„Он је заправо отворио врата тој великој прослави у Крагујевцу који је тада био српска престоница.
Свет је то одушевљено прихватио пошто је Суд народни само номинално био организатор, а све се одвијало у двору у Крагујевцу.
Посебно украшена сала, посебно осветљење, посебна музика.
Кажу да је свирала „књажевска банда која није за европским заостајала“.
То је тако снажан утисак на савременике оставило да су многи и записали своје утиске са овог значајног догађаја“, истиче професорка Рајић.
Извор: РТС