Србија и свет данас обележавају Дан примирја

Данас се у Србији и широм света низом манифестација од 11 сати обележава Дан примирја у Првом светском рату, а у знак сећања на тренутак кад је примирје ступило на снагу.

Дан примирја као државни празник установљен је у знак сећања на 11. новембар 1918. године када је у француском граду Компјену, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у 11.00 сати потписано примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.

Државна церемонија полагања венаца поводом обележавања 103. годишњице Дана примирја, коју организује Одбор Владе Србије за неговање традиције ослободилацких ратова са Амбасадом Србије у Северној Македонији, биће одржана на Српском војничком гробљу у Битољу.

Церемонију ће предводити државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор.

На Дан примирја чувар српског војничког гробља из Првог светског рата Зеитинлик из Солуна Ђорђе Михаиловић примиће награду “Мајка Србија” за изузетан допринос у области односа матичцне дрзаве и дијаспоре, а награду ће му данас у Конзулату у Солуну уручити министар спољних послова Никола Селаковић.

Дан примирја у Србији је државни празник од 2011. године, а свечано и на највишем нивоу се обележава посебно у земљама победницама Великој Британији, Француској, Италији, Русији, САД, Новом Зеланду, и Белгији.

Тога дана Србија се са поносом и пијететом сећа на стотине хиљада цивила и ратника, невино и јуначки пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године – 1914. до 1918.

Као главни мотив за амблем празника користи се цвет Наталијина рамонда, угрожена врста која расте на истоку Србије и на планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана, а на којој је српска војска под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе против Бугара како би створила услове за пробој Солунског фронта.

Симболика цвета је вишеструка, како због станишта, тако и због имена – цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвет феникс, јер чак и када се потпуно осуши и кад се залије може да оживи, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.

У амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета. У Србији је овај дан први пут званицно обележен 2012. године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *