Стручњаци процењују да у само 10 одсто случајева долази до тежих стања након убода стршљена, док се код 90 процената пацијената јавља лакша клиничка слика или само локално свраб и црвенило.
Тренутна смрт настаје ретко, али се спорадично дешава код особа које су потврђено алергичне на убоде инсеката, уколико антихистаминицима није спречено даље ширење отрова у крвоток.
Због своје величине и јачине отрова који испушта, убод стршљена може изазвати јаче реакције него убод осе или пчеле.
Локално се јавља свраб и црвенило које након третирања хладним облогама или локалном применом креме са антихистамиником врло брзо нестаје, док се у 10 одсто случајева јави бурнија реакција у виду осипа, отока и колапсног стања.
Смиреност и правовремена реакција спашавају живот готово стопроцентно.
Током лета се спорадично дешава да убод стршљена проузрокује тренутну смрт код пацијента. То се дешава услед веће количине хистамина који врло брзо доспева у крвоток и изазива тежа стања.
Особе којима је потврђена преосетљивост на убоде инсеката, морају увек код себе имати специјалну ињекцију адреналина.
Убод стршљена најопаснији је у пределу врата и главе, па уколико се планира боравак у природи или косидба траве у летњем периоду треба се правилно припремити.
Обавезно у непосредној близини треба држати флашу воде и лек против алергије, како би се услед јачих реакција на време деловало и спасио живот.
Извештава новинарка РТК Марина Голубовић Миленковић.