Жвакаће гуме свакодневни су избор многих малишана, али стручњаци упозоравају да њихова учестала употреба може имати последице по здравље уста, вилице и навике у исхрани.
Истраживали смо шта родитељи треба да знају о употреби жвака код деце, када су оне прихватљиве и где је граница између повремене навике и потенцијалног проблема.
Жвака је навика која потиче још из давних времена када су људи жвакали смолу, лишће, восак и кору од дрвета ради ужитка, а први патент за модернију верзију жваке у САД приписује се Вилијаму Ф. Семплу из 1869. године, док је њену комерцијалну популарност крајем 19. века проширио Томас Адамс, а касније је Волтер Димер 1928. године усавршио верзију „балон жвакеˮ која је омогућила прављење мехурића и учинила жваку глобално популарном међу децом.
Жвакаће гуме нису пожељне за децу јер могу створити навику сталног жвакања која замењује природну функцију жвакања хране и утиче на правилан развој навика у исхрани, оцењују нутриционисти.
Гутање жваке, ако се деси повремено, може бити ризично код мале деце, док истовремено учестало жвакање може довести и до оптерећења виличног зглоба, оцењују педијатри.
Ране верзије жвака прављене су од природних материјала, а Вилијам Семпл покушао је да направи њену модернију форму мешајући корен сладића у праху и угаљ.
Стоматолози данас истичу да жвака без шећера може бити повремена подршка, али да је основа оралне хигијене редовно прање зуба пастом са флуором.
Иако жвака може бити безазлена навика, стручњаци подсећају да је важно водити рачуна о томе када, колико често и на који начин је деца користе.
Умереност и родитељски надзор остају најбољи савезници очувања дечјег здравља.
Извештава новинар РТК Наташа Радивојевић.
*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.