Штета након јулског невремена у Крагујевцу процењена је на близу четири милиона динара.
Противградска заштита на Бешњаји је дејствовала и испалила око 130 противградних ракета, чиме је штета значајно умањена.
Представници локалне самоуправе кажу да у конкретном случају не постоји правни основ да се грађанима који су претрпели штету она надокнади из локалног буџета.
Осигурање од елементарних непогода био би најбољи начин обештећења како за објекте, тако и за усеве и животиње.
Надлежна комисија је обишла домаћинства по захтевима грађана и утврдила да су највећу штету претрпели житељи Опорнице, Шумарица и Бреснице, где су услед олујног ветра, углавном оштећени кровни покривачи на стамбеним објектима и помоћни објекти са лименим таблама.
Две стамбене заједнице су се обратиле граду за помоћ, јер је ветар однео део крова па су станови прокисли, а било је и случајева оштећених аутомобила јер је стабло пало на њих.
До сада је пристигло 66 захтева за надокнаду штете након јулског невремена грађана по различитим основама.
Реч је о штетама које су настале на стамбеним и помоћним објектима и уређајима, углавном је реч о кровним покривачима и прокишњавања по том основу дела стамбеног простора у коме грађани живе.
Међутим, грађани не могу да рачунају на надокнаду штете, јер је Законом о обнови након елементарне и друге непогоде из 2015. године прописано да држава или град могу не надокнаду штете, већ солидарну помоћ само уколико су испуњени конкретнио критеријуми.
Не постоје услови за надокнаду штете нити правни основ, из разлога што када настане облик одређене штете онда се проглашава ванредна ситуација и по том основу се упућије Влади предлог за проглашење стања елементарне непогоде.
У конкретној ситуацији је штета процењена на четири милиона динара, што не задовољава основни критеријум за проглашење ванредне ситуације који по закону гласи 10 процената буџета да буде обим штете.
Осигурање од елементарних непогода био би најбољи начин обештећења како за објекте, тако и за усеве и животиње.
Међутим, иако су елементарне непогоде све учесталије, број осигураника се не повећава.
Посебно забрињава податак да је након мајских поплава 2014. године у Србији, само нешто више од два процента имовине било покривено неком полисом осигурања.
Извештава новинар РТК Нина Бајић.