Примирјем потписаним пре 105 година, 11. новембра 1918. код варошице Компијењ, у Француској, обустављене су борбе у Првом светском рату између земаља Антанте и Немачке, а Даном примирја у свету се обележава и завршетак најразорнијег рата који је историја до тада забележила.
Фердинанд Фош, маршал Француске, заповедник савезничких снага на Западном фронту и Матијас Ерцбергер, који је предводио немачку делегацију, потписали су тада примирје у железничком вагону, у шуми код Компијења.
Примирје је потписано у 5.45, а ступало је на снагу у 11.00 часова, 11. новембра 1918. године. Историчари сматрају да је овај датум изузетно значајан, јер су престале војне операције и страдање цивила и војника.
У Првом светском рату погинуло је преко 17 милиона особа, прецизан број неће никада бити утврђен, од чега око девет на страни Антанте. Непуних десет милиона биле су војне жртве, остало цивили.
Најтрагичније су биле последице по Србију. Према меморандуму Делегације Краљевине СХС током Мировне конференције у Паризу 1919, Србија је, до октобра 1915. мобилисала 707.343 особе, дакле 24 одсто популације или 40 процената мушког становништва. По истом извору, укупни губици Србије били су 28 процената популације из 1914. године.
Симбол Дана примирја у Србији је Наталијина рамонда. Биљку је 1884. године у околини Ниша открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновћа. Заједно са Јосифом Панчићем описао је ову врсту и дао јој име по жени краља Милана Обреновћа, краљици Наталији.
У Србији се амблем тог празника, који би требало носити на реверу, састоји од мотива одликовања Албанске споменице с почетка 20. века – зелено-црне траке која окружује стилизовани приказ љубичастог цвета, Наталијине рамонде.
Дан примирја у Првом светском рату се у Србији као државни празник прославља од 2012. године.