У специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у Француској 11. новембра 1918. године, потписано је примирје након четворогодишњег рата између централних сила Немачке и Аустроугарске и сила Антанте којој су припадале Русија, Француска и Велика Британија.
Немачка је потписивање примирја доживела као понижење што је по мишљењу историчара касније био повод за почетак Другог светског рата.
Иако је у овом рату Србија остварила највећу победу у историји у Колубарској бици, у Првом светском рату наша земља је изгубила око милион и двеста хиљада људи односно 28 одсто становника од тога 60 одсто мушке популације.
У Србији се од 2012. године као главни мотив за маблем тог празника користи цвет Наталијина рамонда, угрожена врста која расте на истоку Србије, на Кајмакчалану, где су се током Првог светског рата водиле жестоке борбе између српске и бугарске војске непосредно пре пробоја Солунског фронта.
Наталијина рамонда која је име добила по краљици Наталији Обреновић позната је и као цвет феникс, јер и када се потпуно осуши након заливања поново може да оживи, што је симболика васкрса Србије након великих губитака у Првом светском рату.
Осим цвета, Наталијина раонда, у амблему, који се носи на реверу, налазе се и две зелене траке, које асоцирају на ленту албанске споименице.
Извештава новинар РТК Иван Ганић.