Сваки други радник у Крагујевцу био на боловању: Шта доноси нови електронски систем?

Током прошле године, од 62 хиљаде запослених, сваки други радник је у неком тренутку био на боловању.

Подаци крагујевачког Дома здравља показују да је у 2024. години, око 34 хиљаде запослених који се лече у тој здравственој установи користило могућност привремене спречености за рад и да је то укупно износило око милион дана боловања.

У ту цифру ушло је и око две хиљаде жена које су биле на породиљском боловању.

Најављено електронско боловање требало би да пружи бољи увид у боловања запослених, како послодавцима тако и Републичком фонду за здравствено осигурање и здравственим установама.

Са друге стране, и пацијентима ће бити лакше, јер неће морати да иду на комисије.

Систем електронског боловања већ је успостављен у четири здравствeне установе на територији Београда, а очекивања су да комплетан систем заживи од 2026. године.

Ова нова електронска услуга требало би да олакша процес отварања поступка привремене спречености за рад запослених. Олакшава праћење боловања, као и закључивање.

Проблем у вези боловања настаје и када пацијент по упуту лекара опште праксе дуго чека на преглед специјалисте.

За боловања за која се посумња да су неоправдана биће формиране комисије.

Уколико се боловање утврди да је лажно, покреће се дисциплински поступак који може да доведе и до отказа, и за лекара и за радника.

Компаније које послују у Србији, махом иностране, указале су на проблем одсуства великог броја радника, нарочито током летњих месеци у време пољoпривредних и сезонских послова, због боловања која трају и дуже од месец дана.

Таква боловања бележе историјски максимум, кажу у Министарству привреде и упозоравају да таква појава не само да угрожава производњу, већ прети и затварањем великих погона.

Злоупотребе боловања су чешће у државном сектору. У пракси, у појединим приватним предузећима се дешава да запослени иде на посао и када је је болестан јер се боловање не плаћа, а постоје и екстремне ситуације када учестало боловање условљава отказ.

Извештава новинарка РТК Нина Бајић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

One thought on “Сваки други радник у Крагујевцу био на боловању: Шта доноси нови електронски систем?”

  1. Ja sam na bolovanju , protruzija diskova L5 S1 . Zamislite da umesto ovoga, pazi sad, pokrene se neki zakon da umesto sto cekam dva meseca na magnetnu i na kraju odem kod neurohirurga i on mi kaze ,ej nema termin za drzavno idi privatno i onda ja platim i kazu mi idi u socijalno da ti refundiraju i tamo mi kazu treba ti potvrda od neurohirurga al sad ne moze jer datum mora da bude pre nego sto si radio magnetnu privatno,fali ti jedan papir…e umesto toga da sve bude kao u npr. Nemačkoj. I kad odem za lekove da mi ih zaista daju jer vec placam zdravstveno, a ne da moram sam da trazim i da platim jedan od 6 lekova 3500 hiljade,koji se pije mesec dana a u pakovanju ima za 20,da moram da kupim jos jedno pakovanje i naravno inekcije sam placam a za plivanje koje mi je prepisao fizijatar da mi ne kazu ej nema to kod nas, idi plivaj na jezero… i da mi sestra ne kaze ,dodji sutra kod tvoje doktorice a kad dodjem sutra da mi druga sestra ne kaze, ej pa ona ne radi,otisla je u grcku i da mi poslodavac uplacuje benificije jer radim u rudniku a ne da je postavljen sistem u kojem ja radim u rudniku ali za podizvodjaca koji se vodi kao gradjevinska firma ,pa nema obavezu da uplacuje benificiju ……. i jos milion stvari. Ali krenimo prvo od kaznjavanja ljudi koji su na bolovanju

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *