Метеоролог Недељко Тодоровић изјавио је данас да ће се лето задржати и током наредне најмање две недеље, уз температуре изнад просека и мањак падавина.
„Значи, надпросечно топло, у већини дана суво, са релативно високим температурама, 30 и више. Може у неком дану мало да падне степен-два испод 30 степени, а просечна максимална температура за крај августа и за сам почетак септембра је 26 степени“, рекао је он за Танјуг.
Тодоровић је навео да је рекордна максимална температура у септембру у Београду 41,8 степени, измерена 9. септембра 1946. године и додао да су и тада постојале дуге епизоде екстремно топлог времена.
„Средњи датум појаве максималне температуре од 30 степени, сад причам за Београд, али у принципу важи и за Србију је 14. септембар. Значи, нормално је да до половине септембра имамо температуре, бар у неким данима, 30 и више степени“, казао је он.
Метеоролог је рекао да је тешко дати прецизан одговор на то када би могло да уследи право захлађење.
„Не бих баш да измишљам. Немам аргумената. По инерцији система која већ скоро два месеца влада изнад нашег региона, то су мали пролази, слабо изражени хладни фронтови који доносе врло мало облака и врло мало падавина, и локалног карактера“, објаснио је.
Према његовим речима, у наредном периоду могуће је постепено спуштање максималних температура са проласком хладних фронтова, али без очекивања озбиљнијих и широко распрострањених падавина.
Тодоровић је казао и да су пожари последица дуготрајне суше и да их ветар додатно распирује.
Он је оценио и да су пожари у великој мери повезани са природним условима, односно дуготрајним периодима топлог и сувог времена, али је додао да постоје и пожари изазвани људским немаром.
„Кад погледамо земаљску куглу, области где се јављају најчешће пожари су Аустралија, Калифорнија, Средоземље, почев од Шпаније, Италије, област Јадрана, делови Балкана, Турска, Грчка, а у јужној хемисфери Аустралија. Значи, у истим регионима, при одређеним временским ситуацијама пожари су обавезни“, рекао је Тодоровић.
Он је додао да у Србији пожари нису сваке године у толикој мери изражени, већ се најчешће јављају када наступи екстремно суво време праћено дугим периодом без падавина.
„Биљни покривач се припреми за паљење. Ако изузмемо мали број случајева, не верујем да у овим регионима света има највише пиромана. Нема логике“, навео је Тодоровић.
Он истиче и да су карактеристике терена, подлоге и дуготрајног мањка падавина у Делиблатској пешчари погодне за ширење пожара и додаје да ће обнова Делиблатске пешчаре захтевати много посла.
Упозорио је и да паљење стрњике и њива, које је раније било чешће, носи велики ризик од неконтролисаног ширења ватре.
Тодоровић је казао и да је тренутни водостај Дунава екстремно низак и да су на појединим мерним местима забележени рекордно ниски нивои, али да то не значи да прети његово потпуно пресушивање.
„Дунав тече хиљадама година и никад није пресушио. Је л’ пресушио у римско доба? Није. И пре тога није. Значи, он ће и даље да тече. Само су ово екстреми који се повремено јављају, због недостатка падавина у читавом региону и у изворишном делу Саве и Дунава“, рекао је он.
Према његовим речима, падавине у Алпима, Словенији и ширем региону могу привремено да подигну ниво Дунава, али без дуготрајније кишне епизоде водостај ће се поново спустити.
Метеоролог је оценио и да недостатак падавина већ утиче на пољопривреду, посебно на културе којима је вода потребна у другом делу вегетације.
„Све то утиче генерално на род, на економију“, рекао је додајући да није реално очекивати да све пољопривредне културе у истој години дају максималан принос.
Он је коментаришући догађаје у Непалу, рекао да је могуће да је обилна монсунска киша допринела покретању земљишта, након чега је дошло и до померања дела леда и стварања бујичног тока.
Према његовим речима, у уској долини клизиште је могло привремено да препречи водоток, након чега је дошло до накупљања воде и њеног пробоја, стварајући бујицу блата и воде.
Тодоровић је такве процесе описао као природну појаву која се може догађати у великим планинским