На дан смрти српског романтичара Ђуре Јакшића, у Галерији Ђуре Јакшића, приказан је документарно-играни филм Траговима Ђуре Јакшића, аутора Миодрага Јакшића, сценаристе, редитеља, писца и публицисте.
Аутор је обишао сва места у којима је Ђура Јакшић живео дуже или краће време, а која чувају успомену на њега, било у спомен кућама, на манифестацијама, у школама и библиотекама са његовим именом. Више и мање познате личности различитих професија, склапале су причу о Ђури Јакшићу.
Пре тачно 144 године, српски песник, сликар, приповедач, драмски писац и учитељ, Ђура Јакшић, преселио се у легенду.
У посмртној поворци ходали су најугледнији професори, уметници, јавне личности тадашњег Београда.
Ђура је пре смрти живео у најсиромашнијој четврти престонице – Скадарлији, па су како је остало забележено, његове тадашње комшије видевши угледне грађане на сахрани изненађено закључиле – мора да је био много познат овај наш комшија Јакшић. Од тада до данас – век и по, изучава се, открива и надахњује најзначајнији представник романтизма у српској уметности.
Галерија куће која је понела његово име и сећање на период када је у њој живео и радио у Крагујевцу, неколико пута приређује књижевни и ликовни програм. Овог пута, Ђури у част, и филмски.
Ђура Јакшић је био свестран уметник и родољуб. Боем и сатирични критичар власти. О његовом стваралаштву ученици у другом разреду гимназија и средњих школа уче детаљно. Организовани садржаји су добродошли.
Смрт га је затекла на положају коректора Државне штампарије у Београду 16. новембра 1878. године. Почива на Новом гробљу у Београду, а на споменику Ђуре Јакшића исписане су речи: У свету, брале, нема љубави.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.