У КСТ-у 50. извођење представе „Бедеми ћирилице“ по тексту Владимира Ђорђевића

У Књажевско српском театру одржано је јубиларно 50. извођење представе „Бедеми ћирилице“ према тексту Владимира Ђорђевића и у режији Милића Јовановића.

Живот и пут Ћирила и Методија, препун драме и озбиљних политичких, друштвених препрека, аутор текста је поставио кроз савремени језик и много архаичних израза.

Историчари, теоретичари српског језика похвално су се изразили о комаду, одиграном широм земље, региона и у дијаспори.

Представа „ Бедеми ћирилице“ говори о животу и раду свете браће Ћирила и Методија, о њиховој борби и људској драми на путу ка писмености, просвећености, одуховљености и језику и писму које оплемењује народ словенски.

Представа је премијеру имала 2019. године са благословом његовог преосвештенства владике шумадијског Јована.

У улози Ћирила – Предраг Јовановић, Методија – Александар Јеленић. Режију потписује Милић Јовановић, костиме и сценографију – Ана Колбјанова, музику – Милинко Ивановић Црни, наратор је Саша Пилиповић.

Представа слави и плаче о градњи бедема на којима је стасавало српско писмо.

Зато и не чуди што је широм Србије, Црне Горе, Републике Српске, затим у Аустрији видео значајан број ученика и студената.

Од мисије Ћирила и Методија и тренутка када су саставили прво словенско писмо,подарили писменост, превели прву књигу – Библију на књижевни језик  да би народ разумео хришћанску мисао  дели нас дванаест векова.

Ансамбл представе „Бедеми ћирилице“ разумљивим позоришним језиком и данас у истој мисији: очувању националног идентитета кроз причу о настајању ћириличног писма и трновитом ходу два народна апостола и свеца у свим словенским земљама – Ћирилу и Методију.

Извештава новинар РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *