Српска православна црква, али и друге цркве које поштују јулијански календар обележавају у поноћ почетак нове 2024. године, а широм Србије организован је дочек.
Православна нова година, позната као јулијанска нова година, празник је који се слави 14. јануара по грегоријанском календару у балканским земљама Србији, Црној Гори, БиХ (Република Српска), Северној Македонији као и у православним деловима Хрватске, а тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.
Јулијанска нова година слави се и у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији и Грузији, а занимљива је чињеница да традиција обележавања јулијанске нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, али и у неким деловима галске заједнице у Шкотској.
Срби су се према народним обичајима, традиционално за Српску нову годину окупљали и играли народне игре, док је током османске владавине било забрањено прослављање и поштовање српских традиција.
Српска православна црква 14. јануара (1. јануара по јулијанском календару) слави спомен у част Исуса Христа и Светог Василија, одакле и назив за јулијанску нову годину – Василица.
Православни верници прославиће сутра три празника, славу Светог Василија Великог, Обрезање Господње и народни празник Мали Божић.
У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака, као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб „василица“.
Такође, веровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка.