Народни музеј организовао је у Старој скупштини представљање култне књиге Саве Банковића „У предворју пакла“.
Прича о свештенику који је провео пуних 19 година у комунистичким затворима једна је од најпотреснијих књига о Титовим тамницама.
Један човек, потпуно невин провео је две деценије на робији. Ово је прича о њему.
Своје тамновање Сава Бранковић дирљиво је описао у књизи „У предворју пакла“, која је у организацији Народног музеја у Крагујевцу представљена у Старој скупштини.
Ово је дело о добром човеку у злом времену, о његовом бескрајном страдању, лутању и истрајности на путу правде, истине и морала, рекао је познати српски историчар Срђан Цветковић, представљајући култну књигу.
Од 1945. до 1985. године комунистички режим на вишегодишњу казну затвора осудио је неколико епископа и преко 700 свештеника и монаха, а њих 500 је изгубило животе.
едан је од људи са најдужим затворским стажом у историји Србије је Сава Банковић, човек са биографијом правог хришћанина, чуло се на промоцији књиге.
Био је упорни и бескомпромисни борац за хришћанске и слободарске идеје.
Поновно издавање књиге је покушај да се светло истине рашири међу данашњим генерацијама, речено је на промоцији књиге.
Књига „У предворју пакла“ је потресно сведочанство о времену зла, које је током Другог светског рата и у послератном периоду оставило трајне последице на бројне породице и појединце, грађане Србије.
Казује сурову причу о томе како су људи преко ноћи нестајали, а њихови најближи никад нису сазнали где су сахрањени.
Читаоци ће кроз ову књигу сазнати много о најтежим облицима људске патње.
Свештеник Сава Банковић родом је из околине Крагујевца.
Његов отац стрељан је 21. октобра 1941. године у Шумарицама.
Брата је изгубио у немачком заробљеништву. Комунистичке власти га два пута хапсе и осуђују на робију дугу две деценије коју је одслужио у затвору у Сремској Митровици.
Након изласка са робије дуго је живео као монах у манастиру Раваница на Фрушкој Гори. Умро је 1997. године.
Несвакидашња, трагична судбина свештеника Саве Банковића и сама је била довољна да га црква постхумно одликује.
Иначе, покренута је иницијатива да једна улица у Крагујевцу носи његово име.
Извештава новинарка РТК Зорица Савић Ранковић.