Град Крагујевац са око 15 милиона динара на годишњем нивоу, издваја значајна средства за превенцију у ванредним ситуацијама, као што је редовно чишћење водотокова.
Та добра пракса показала се као пример многим срединама које су 2014. године страдале у поплавама.
Представници Сталне конференције градова и општина, министарства државне управе и локалне самоуправе и аутори Нацрта новог Закона о управљању у ванредним ситуацијама током састанка директно су предлагали, указивали на недостатке, износили сопствена искуства како локалне самоуправе делују у ванредним ситуацијама. Нацрт је пред јавношћу.
Организјују се расправе, трибине, а нови законски акт требало би да усагласи праксу и правне норме. Доноси и неке новине локалним самоправама односно одређује неке нове улоге.
Крагујевац није случајно одабран за организовање скупа. Поред добре праксе у превенцији од поплава, искуством може да допринесе да се у Нацрт закона уврсте неке од активности које се већ реализују.
Град Крагујевац годишње улаже значајна средства за превенцију од свих ванредних ситуација. Водећи је град који окупља општине у сливу Мораве.
Покренуо је иницијативу да се и наш регион удружи у овим активностима попут општина у Банату које Зрењанин предводи за Дунавски слив, као и општине слива Колубаре.
Неке од околних општина већ су донеле одлуке о заједничком деловању, преостале, Крагујевац је позвао данас јер уједињени боље ће бранити имовину грађана.
Пре израде коначне законске верзије, планирају се у Србији додатни скупови, на којима ће стручна јавност и људи који директно раде у ванредним ситуацијама рећи своја искуства, а која ће сасвим сигурно бити наведена у новом правном акту.
Извештава новинарка РТК Салађана Обрадовић.