Посланици Скупштине Србије усвојили су данас Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, који ће омогућити већини власника бесправних објеката да озаконе своју имовину и да добију правну сигурност по начелу „свој на своме“, а накнада за легализацију износиће од 100 до 1000 евра.
За овај закон гласало је 139 посланика, двоје није гласало, а уздржаних је било троје.
Закон предвиђа да објекти буду евидентирани, а потом и уписани у катастар непокретности чиме ће грађани моћи слободно да располажу својом имовином – кроз купопродају, наслеђивање, хипотеку, легално прикључење на комуналну и другу инфраструктуру.
Законом се предвиђа и нулта толеранција на нову бесправну градњу, јер ће по његовом ступању на снагу сви објекти који се граде без издате грађевинске дозволе односно без решења о одобрењу за извођење радова бити уписани као власништво државе.
Закон ће почети да се примењује дан након објављивања у Службеном гласнику, а пријаве ће се подносити у року од 45 дана од дана ступања закона на снагу и тај процес трајаће два месеца.
Предвиђен је изузетак за оне који из објективних разлога нису поднели пријаву у прописаном року и то би могли урадити у року од годину дана од дана ступања на снагу закона, уз доказе на основу којих би могла да се утврди оправданост за неподношење пријаве.
Предмет евидентирања и уписа права у евиденцију непокретности, односно легализације бесправне градње, како се овај поступак обично зове, између осталог су објекти и делови објеката који су изграђени супротно закону, затим они на којима су радови изведени без решења о одобрењу за извођење радова као што су санација, реконструкција, адаптација, промена намене и слично, те објекти за које је издата привремена грађевинска дозвола пре 13. маја 2003. године.
Ту су и објекти наплатних станица и привремених саобраћајница, објекти изграђени у време када није било прописано издавање грађевинске дозволе, а на којима није уписано право својине у катастру непокретности.
Прописано је да се поступак евидентирања непокретности обавља преко дигиталне платформе, а њу успоставља Агенција за просторно планирање и урбанизам на информатичкој инфраструктури Републичког геодетског завода.
Када је реч о накнадама за легализацију, предвиђено је да се оне крећу од 100 до 1.000 евра.
Тако ће у Београду накнада у екстра зони износити 1.000 евра, у првој зони 800 у другој и трећој 300 евра, у четвртој 200, у петој 150, а у шестој и другим зонама 100 евра.
У градовима који имају више од 100.000 становника накнада би у екстра и првој зони износила 500 евра, у другој 250, у трећој 150, а у четвртој и другим зонама 100 евра.
У градовима и општинама које имају између 50.000 и 100.000 становника накнада би у екстра и првој зони износила 300 евра, у другој 200, а у трећој и осталим зонама 100 евра.
У општинама које имају мање од 50.000 становника и у селима плаћала би се накнада од 100 евра.
За магацине, складишне просторе, економске и помоћне објекте и производне погоне, површине до 500 квадрата није предвиђено плаћање накнаде, док би се за ове објекте површине веће од 500 квадрата плаћала накнада од 10 евра по квадрату.
Закон садржи и социјалну компоненту јер су прописани посебни услови за власнике објеката којима је то једина непокретност и који са својом породицом у њој живе, за самохране родитеље, примаоце социјалне помоћи, сеоска домаћинства, борце, породице са троје и више деце.
Предвиђено је да они не плаћају накнаду за легализацију.
Као разлог за доношење закона наводи се да у Србији према расположивим подацима има око 4,8 милиона објеката на којима није утврђен власник.