У хришћанском свету, Васкрс је највећи празник и симбол победе живота над смрћу.
Васкрснуће Исуса Христа темељ је вере, обнове живота, спајања са богом кроз молитве.
Обележавање Васкрса почиње у поноћ, између суботе и недеље, свечаним бдењем у црквама, на које ће се надовезати литургије на дан Васкрса.
Празник прате бројни народни обичаји.
Догађај који ће одредити целокупни ток историје људске цивилизације збио се у првом веку у Јерусалиму, тадашњој Јудеји, којом је управљао Понтије Пилат.
Научници и данас воде неисцрпне расправе о распећу Исуса Христа који је погубљен као јавна сметња.
Његови следбеници сведочили су да је неколико дана после погубљења њихов учитељ устао из мртвих. Ни данас није завршена полемика међу историчарима шта се заправо тада десило.
Током првих хиљаду година збили су се невероватни преокрети у самој религији, али и човечанству.
Хришћанство је прва универзалистичка религија. Уједињује све људе пред богом. Литургија, причест и молитва повезује хришћанску цркву и вернике.
Препород или Васкрс се слави у разним цивилизацијама, а многи пагански обичаји из древних времена задржали су се до данас и постали део хришћанског празновања.
Шаренило боја фарбаних јаја, или религиозни и мотиви буђења природе спадају у најраспрострањеније симболе Васкрса.
Ту је и Ускршњи зека, за кога нико не зна како је и зашто доскакутао у празник, али радује децу, праисконски је симбол плодности и дубоко је укорењен у народним обичајима.
Извештава новинар РТК Слађана Обрадовић Чукарић.