Већина кућа у Крагујевцу нема громобране

Током олујног невремена овог лета, широм Србије због удара громова изгорело је на десетине кућа, а штету због упаљене кровне конструкције претрпели су и поједини Крагујевчани.

Већина власника кућа нема громобране, док према важећем правилнику објекти виши од 30 метара морају да поседују громобране.

Додатну несигурност уноси и чињеница да се њихова исправност не контролише редовно. Ипак највећи проблем имају приградска насеља у којима куће немају заштиту од грома.

Киша, муње и громови свакодневница су овог лета у готово целој Србији већ неколико недеља.

Пожари после удара грома приморали су грађане да планирају уградњу громобрана. Али не већину.

Крагујевачка приградска насеља су најугроженија, јер већина кућа најчешће немају заштиту од грома.

Тако је у Србији само у овој години изгорело десетак кућа као последице удара грома, а у Крагујевцу један кров.

Када је невреме посебно су угрожени небодери виши од 30 метара због чега их штите и громобрани.

Ипак станари по правилу о исправности громобрана мисле само после кише.

Преглед и испитивање громобранских инсталација, да ли су урађени и усклађени са важећим правилницима, стручни налаз издаје и фирма “Атест” из Крагујевца.

Овлашћене фирме контролишу објекте у зависности од њихове намене на период од две до шест година.

По Закону о заштити од пожара корисници су дужни да их позову да изађу на терен како би противпожарним инспекторима документовали да је громобрански систем исправан. У пракси није тако.

Извештава новинарка РТК Зорица Савић Ранковић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *