Антиратном манифестацијом „Велики школски час“, Крагујевац чува сећање на суграђане изведене из својих кућа и ђака и професора из школских клупа на стрељање 21. октобра 1941. године уз поруку да се Шумарице више никада не догоде и не забораве.
На овогодишњем „Великом школском часу“, поред Споменика стрељаним ђацима и професорима, изведена је поема „Мирис оружја и небо“ ауторке Весне Капор, у режији Ане Ђорђевић.
Ове године навршава се 85 година од злочина који су немачки окупатори извели над становништвом Крагујевца у Другом светском рату.
Венце крај Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама, положили су министри у техничкој влади, коју је предводио премијер Ђуро Мацут, градоначелник Крагујевца Никола Дашић и председник Скупштине града Ивица Момчиловић, представници Војске Србије, дипломатског кора, борачких организација, градова пријатеља и побратима Крагујевца, Универзитета, републичких и градских институција, удружења, организација и политичких партија, а први су положили су професори и ученици Прве крагујевачке гимназије из чијих су клупа ђаци изведени на стрељање.
Злочин 21. октобра 1941. године, Крагујевац је обавио у црно и град је потонуо у тишину. Он је дубоко урезан у колективно сећање Крагујевчана, а „Велики школски час“ и Шумарице су манифестација и место посебног поштовања свих генерација.
На „Великом школском часу“ поеме, писане посебно за ову манифестацију, изводе се од 1971. Године, а ове године је поему „Мирис оружја и неба“ написала Весне Капор.
Сећање на невине жртве није само поглед у прошлост, већ и трајна опомена и позив будућим генерацијама да чувају мир, достојанство и вредности људског живота.
Извештава новинарка РТК Наташа Стевановић.
