Српска православна црква и верници сутра, 28. августа славе празник Успења пресвете Богородице један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици који је у народу познат као Велика Госпојина.
Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и, према јеванђељу то је дан када се она вазнела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља.
Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.
За тај велики празник установљен је двонедељни пост од 14. до 27. августа.
За Великом Госпојином следи и Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина која се обележава 21. септембра.
Време између Велике и Мале Госпојине која је 21. септембра зове се у народу Међудневница, када жене беру међудневничке траве – хајдучку траву, кичицу, угаслицу и друге којима лече разне болести.
По народном веровању тај период је најбољи за брање свих плодова, а тада не требе склапати бракове јер младенци неће имати среће, а ко се разболи у те дане тешко ће се излечити.