Због високих температура, налазимо се у критичном периоду када се ради о опасности од шумских пожара, изјавила је данас Гордана Јанчић, из Јавног предузећа „Србијашуме“.
„Високе температуре често имају за последицу и разна струјања, односно ветрове, а оно што је један од главних узрочника јесте да људи често бораве у шуми и на зеленим површинама и услед нехата долази до појаве шумских пожара“, изјавила је Јанчић за Танјуг.
Јанчић је навела да временске прогнозе и вишегодишње процене које показују раст температура, омогућавају ЈКП „Србијашуме“ да се организује и да благовремено предузме све превентивне и репресивне мере.
„Једна од превентивних мера јесте да се у овим критичним периодима појаве шумских пожара обратимо широкој јавности, свима онима који могу бити потенцијални узрочници шумских пожара, а исто тако ми предузимамо мере путем наших чуварских служби које су присутне на терену и врше контролу присуства људи“, објаснила је Јанчић.
Навела је да ЈП „Србијашуме“ има одговарајућу опрему помоћу које врло брзо добија обавештење о појави шумских пожара.
На питање да ли су предвиђене новчане казне за починиоце који су несавесним поступањем довели до шумских пожара, Јанчић је рекла да сви закони предвиђају казне за починиоце који се открију.
„То су углавном прекршајне казне, подносе се и прекршајне пријаве против лица која су изазвала несавесно паљење ватре“, рекла је Јанчић.
Додала је да кривце открива МУП, који истражује време настанка пожара, као и ко се кретао подручјем где је пожар настао.
„Казне су од 50.000 до 100.000 динара и оне су врло мале у односу на последице и висину штете која настане ако дође до појаве шумских пожара и уколико мора да се врши ново пошумљавање. Поред директних штета постоје и еколошке штете“, навела је Јанчић.
Најкритичнија подручја за шумске пожаре, каже Јанчић, су она где су присутне четинарске културе, јер оне брже горе и имају у себи смоле, а то су подручја Голије, Старе Планине, Златара и Златибора.
Додала је да су критична подручја излетничких шума попут Авале и Космаја, као и она подручја која су у близини пољопривредних површина.
„У сезони жетве се врши спаљивање пољопривредног отпада, па онда долази до преноса ватре са пољопривредних површина на шумске површине“, објаснила је Јанчић.
На питање како заштити шуме од илегалне сече, она је навела да ЈП „Србијашуме“ има чуварску службу коју сачињава преко 600 чувара шума који раде на откривању починиоца бесправних сеча.
„У протеклом периоду од јануара до јуна око 4.000 кубика је било бесправно посечено и против свих тих починиоца су поднете одговарајуће пријаве надлежним органима како би се спречила бесправна сеча шума“, истакла је Јанчић.
Она је рекла да се угрожена подручја за илегалну сечу шума налазе дуж административне линије са КиМ.
Према њеним речима, уколико грађани примете пожар или ватру која може бити потенцијални изазивач, једно од правила јесте да се пожар угаси уколико је то безбедно, а уколико није онда је потребно позвати надлежну ватрогасну јединицу или шумску управу.
„Они коиј су у природи или роштиљају не требају да бацују опушке јер на овим високим температурама и опушак може бити узрочник шумског пожара.
Уколико грађани роштиљају треба то да раде на безбедном месту и угасе ватру када заврше са роштиљањем“, апеловала је Јанчић.
Јанчић је објаснила да законски прописи не дозвољавају да се пали ватра у шумским површинама, као и на простору од 200 метара удаљености од шуме.