У Трсту је умро Ђилберто Влаић. Један од племенитих људи Италије и света који је 1999. године дигао свој глас против НАТО бомбардовања Србије.
Када је први авион НАТО алијансе кренуо из Авијана, Ђилберто је на тргу у Трсту 78 дана протестовао са југословенском заставом.
Оснивач Удружења “Не бомбе, само карамеле“ са синдикалном организацијом “Застава“,помагао је деци чији су родитељи остали без посла услед рушења погона Заставе.
Вредност помоћи коју је за две деценије стигла у Крагујевац износи скоро 5 милиона евра.
Помогли су адаптацију преко 45 објеката, попут школа у Букоровцу, Дреновцу, Чумићу, Десимировцу, Драгобраћи, Маршићу, Корману, Ботуњу, Горњој Сабанти.
Разним Удружењима инвалида, италијански донатори опремили су просторије.
Реконструисали амбуланту и лабораторију Филип Кљајић, допремили из Италије на стотине килограма дефицитарних и скупих лекова.
Представници удружења дошли су први пут те 1999. године, док су још увек падале бомбе по Србији и Крагујевцу, заволели су наш народ а посебно децу Крагујевца и остали да помажу све до данас – скоро 20 година.
Осмислили су акцију под називом “Усвајање на даљину“ кроз коју скоро 2000 породица из Италије стипендира исто толико деце из најсиромашнијих породица.
Некада у новцу, некада у храни, одећи или школском прибору.
Уследили су затим и бројни други пројекти као што је реконструкција школа, објеката здравствене и социјалне заштите, удружења. Помоћ вредна скоро пет милиона евра евра.
Важније од онога што не може да се измери новцем и што нема цену јесте на хиљаде пријатељстава склопљених између вршњака, деце из Крагујевца и Италије у свету јединствене бриге италијанских породица о деци из Шумадије.
Влаић је рођен у Италији. Мајка му је била Италијанка, отац Хрват.
Говорио је да његови доласци у Србију и Крагујевац нису везани “за неки балкански национализам“, већ да он као универзитетски професор не може остати равнодушан на разарајуће догађаје.
Истрајном добротвору Ђилберту Влаићу Град Крагујевац 2008. године доделио је звање Почасни грађанин града Крагујевца.
Организација “Не бомбе, само карамеле“ финансира се искључиво добровољним средствима радника Италије, немају никакву подршку своје Владе и волонтери сами сносе трошкове путовања у Крагујевац, градећи тако мостове пријатељства, уверени да ће једног дана ратови престати.
Таква врста донаторства граничи се са задужбинарством.
Град Крагујевац и Крагујевчани не смеју да забораве Ђилберта Влаића који је две деценије помагао децу Крагујевца и то током најтежег периода са којим су били суочени Заставини радници.
Тада без посла, примања и фабрике стипендије које је обезбеђивао за децу радника срушене крагујевачке фабрике пресудно су утицали да генерације тада најмлађих суграђана наставе школовање, или још важније лечење у случајевима где је било потребе.
Пријатељ Крагујевца Ђилберто Влаић био је несвакидашњи хуманиста.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.