Према евиденцији Пољопривредне станице у Крагујевцу, на подручју Шумадије је под стрним житима око 30 хиљада хектара.
Доминира пшеница која је посејана на 20 хиљада хектара, јечам заузима површину од 3 до 4 хиљада хектара, а исту површину заузима и тритикала.
Овас је посејан на свега две хиљаде хектара.
Пољопривредници свакодневно обављају жетву кад год то дозволе временски услови а до сада је пожњевено око 30 одсто засејаних површина. Овогодишњи род је добар.
Иако су агрометеоролошки услови били веома лоши од почетка сетве стрних жита овогодишњи род је сасвим солидан а квалитет хлебног зрна је на завидном нивоу, наводе стручњаци.
У односу на прошлу годину када је принос био испод очекиваног просека, ове године забележен је принос од 4 до 5 тона по хектару.
Пољопривредници су већ пожњели јечам а сваки сунчани дан користе како би обавили и жетву пшенице и овса.
У Србији је под стрним житима засејано око 700 хиљада хектара а први снопови жита пали су већ почетком јуна јер је пшеница била зрела.
Од почетка сетве агрометеоролошки услови нису били повољни за културе стрних жита јер су мајске температуре ваздуха биле изнад 30 степени, ноћи су биле топле а било је и мало падавина.
Током јуна забележено је неколико тропских дана а потом су уследиле обилне кише које су у многим местима условиле непотпуно наливање зрна пшенице што се одразило на висину приноса.
Пољопривредни стручњаци саветују да се жетва обави што пре кад год то дозволе временске прилике.
Потребно је да жетеоци приону на посао и да искористе сваки сунчан дан.
До сада је пожњевено свега 30 одсто засејаних парцела а у Шумадији просечан принос неће прећи 4 тоне по хектару.
У односу на прошлу годину када је род пшенице био веома лош овогодишњу жетву стручњаци оцењују високо јер се принос уклапа у просечан род.
После жетве биће попуњене робне резерве а обзиром да је ова година била родна цене хлеба и производа од брашна требало би да остану исте.
Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.