Фототипско издање крагујевачке Народне библиотеке Вук Караџић „Стоглав“ из 1743. године рукописни приручник јерођакона Јоасафа је једна од три награђене књиге на Фестивалу хуманистике, културе и уметности „Пази шта читаш“ у Београду.
Издање крагујевачке библиотекарске ризнице издвојено је међу хиљаду наслова и 54 издавача што је посебно достигнуће овдашње библиотеке.
Репринт издања реализован је захваљујући финансијској подршци Министарства културе и информисања.
Циљ фестивала хуманистике, културе и уметности који се одржава у Београду је да се издвоје истакну и промовишу дела која имају трајну вредност за српску културу и науку, што је крагујевачку публикацију квалификовало за награду фестивала.
Како је рукопис „Стоглава“ из 1743. године дошао у крагуевачку Народну библиотеку није познато, али се тачно зна да је ова књига написана у манастиру Беочин код Новог Сада, и то на старословенском језику.
Рукописом јеромонаха Јоасифа исписано је сто порука које говоре о томе како би требало да се понаша сваки хришћанин.
Репринт издање најстарије рукописне књиге у Фонду старе и ретке књиге крагујевачке библиотеке прати научна студија Душице Грбић археографа саветника у Библиотеци Матице српске а текст оригинала је на савремени српски језик превео Томислав Кењић.
Ова награда је од великог значаја и за Крагујевац обзиром да је једина ван Београда.
За штампање „Стоглава“ Народна библиотека „Вук Караџић“ добила је 500 хиљада динара из касе Министарства културе.
Иначе сваке године за набавку нових књига локална самоуправа издвајала је два милиона. Од ове године, средства Града су увећана. За ту намену опредељено је 2 и по милиона динара.
Министарство културе је ове године за набавку нових књига определило милион динара. Осим тога и Народна библиотека Србије обогаћује крагујевачки књижни фонд а сваке године библиотека „Вук Караџић“ обнови од 8 до 10 хиљада нових књига.
У Народној библиотеци „Вук Караџић“ најављују промоцију „Стоглава“, најстарије рукописне књиге библиотеке 18. априла у 18 часова када у Крагујевцу гостује Душица Грбић, археограф која је за ову књигу урадила научну студију.
Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.