„Нисам крив што сам жив“ – генерална проба Великог школског часа

Крај споменика „Стрељаним ђацима и професорима“ у Шумарицама одржана је генерална проба комеморативно уметничке манифестације Велики школски час, која се традиционално одржава 21. октобра у 11 часова.

Аутор овогодишњег адаптираног текста из поеме „Нисам крив што сам жив“ је Ђорђе Милосављевић. Режија драмског приказа поверена је Слађани Килибарди.

У троделном драмском тексту Ђорђа Милосављевића, дан 21.октобар временска je тачка која повезује 1941. 1991. и 2001. годину.

Основа теме је судбина чувеног глумца Мије Алексића, једног од преживелих страдалника крагујевачке трагедије.

Једноставност и прегледност Милосављевићеве драме води нас кроз етапе радње и саопштава разлоге поновног окупљања сведока октобарског стрељања, њихове немире, али и преломне тренутке који су дочекали омладину на крају 20 века. Распад државе пред надолазећим ратовима 90 – тих.

Драмски приказ режира Слађана Килибарда, уз учешће уметника: Марка Баћовића, Милоша Крстовића, Миодрага Пејковића, Матије Ристића, Марије Ракочевић, Богдана Милојевића, Чедомира Штајна и Младена Кнежевића.

Академија под именом „Велики школски час“ први пут је одржана 1944. године. На самом месту, поред хумки у Шумарицама 1957. године.

Од 1971. године формира се Савет „Великог школског часа“ на републичком нивоу утврђује концепција, садржај и програм манифестације, бира књижевник који ће посебно писати поему за извођење, редитељ и композитор.

Душко Радовић био је аутор поеме „Црни дан“ која је изведена на „Великом школском часу“ 1971. године, редитељ Здравко Шотра, који је поставио основе његовог сценског идентитета.

Од 1991. године Великом школском часу претходи парастос који служи епископ Шумадијске епархије са свештенством.

У програмима Великог школског часа од 1971. до 2013. године учествовало је више од 50.000 извођача, реномираних уметника свих профила.

Написано је и изведено 35 поема, два драмска дела и 31 оригинално музичко дело.

Манифестација помогла је да крагујевачка трагедија буде перципирана у земљи и у свету као симбол страдања невиних.

Својим универзалним значењем и порукама допринела је да генерални секретар УН 1988. године Перез де Куељар додели Великом школском часу високо признање „Курир мира“.

1988. године добија и „Медаљу мира“ од француског града Вердена.

Спомен парк „21. октобар“ бележи пет милиона посетилаца.

2011. године Скупштина Републике Србије прогласила је 21. октобар државним празником, Даном српских жртава у Другом светском рату.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *