Крсна слава представља најсвечанији дан у свакој породици која слави светитеље као заштитнике свога дома.
Култ празновања датира из давних времена, везује се за свеца чији се лик и дело обележавају по јулијанском календару.
Најчешће славе које прослављају породице у Шумадији почињу крајем октобра а славе се до краја јануара.
Тема емисије „Шумадијски праг“ која је на нашем програму у недељу после вести у подне је крсна слава у Шумадији.
Најчешће славе које се празнују у Шумадији су Света Петка, Свет Лука, Ђурђиц, Аранђеловдан, Ђурђевдан, Свети Јован Крститељ.
Највећи број Срба слави Светог Николу, па је и у Шумадији 19. децембар дан када су сви Шумадинци у гостима на слави или домаћини славе.
Обичај празновања датира из прасловенског времена. Представља јединствену форму породичне традиције везану за култ породице и предака. Као нематерјално културно добро, овај обичај је под заштитом Унеска.
Обичај је, да ујутру на дан славе домаћин носи колач, жито и вино у цркву. После свете архијерејске литургије свештеници режу богато украшене хлебове.
Они се поштују у православљу у знак сећања на страдање Христово. Сваки хлеб залива се вином које симболизује невино проливену Христову крв. Жито је симбол успомене на претке. Поред славског колача, свеће и вина представља најважнији симбол славе.
Свака крсна слава у Шумадији прати богата трпеза. У време великог поста, средом и петком слава се припрема од посне храна а осталим данима у недељи славски ручак је мрсан.
У очувању српског националног идентитета слава има једно од најзначајнијих места. Молитва за укућане, окупљање породице, заједништво, чине посебном атмосферу у свакој кући за време славе.
Традиција обележавања славе у Шумадији прошла је кроз бурне историјске периоде.
Народ није обишло време када су православни верници скривали хришћанску вероисповест од турака, 20 век када је због комунизма 50 година било забрањено слободно изражавање вере, а Шумадинци нису били поштеђени ни социолошког феномена из 90-тих година прошлог века, када су у што бржем налету повратку вери многи крсне славе славили у ресторанима уз масовно весеље.
Пут ка крсној слави Шумадинци су поново нашли. Највећи број породица слави са умереним јеловником, и у кругу најближе породице и пријатеља.
Међутим, малобројни су верници који знају да је један од правих хришћанских симбола славе управо даривање хране болеснима, сиромашнима и немоћнима.
Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.