Данас се навршава 29 година од деветомартовских демонстрација у Београду.
Њима је започета борба против режима Слободана Милошевића чији је пад уследио скоро деценију касније.
Историчари сматрају да још не можемо да сагледамо праву слику о овом догађају, али се слажу у томе да је он изузетно важан у историји Србије.
Тог 9. марта 1991. године у Београду се окупило око 100.000 грађана Србије како би изразили незадовољство.
Они су тражили смену тадашњег руководства Телевизије Београд и министра унутрашњих послова.
Протест је прерастао у обрачун окупљених грађана са полицијом, а на улице је изашла и војска.
У сукобима су пале две жртве, док је више од стотину учесника протеста повређено и ухапшено, међу којима и организатор Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове.
Овим догађајем почео је грађански протест против режима Слободана Милошевића чији се пад десио тек скоро деценију касније.
Демонстрације су изнедриле и неке политичаре који су и данас присутни на политичкој сцени Србије.
Девети март постао је симбол борбе и грађанског отпора, али није имао снаге да свргне режим Слободана Милошевића.
После овог догађаја ипак су остварене одређене победе. Уследили су протести студената, након којих су захтеви испуњени.
Упркос томе 9. март, као и 5. октобар, код грађана су постали само далека и горка успомена.
За сагледавање демонстрација 9. марта историчари кажу да је потребно још података из мемоарске грађе и државних институција како би се стекла шира слика о њима.
Ипак, они се слажу да је реч о догађају од изузетног историјског значаја за Србију.
Извештава новинар РТК Саша Стаменић.