Стари занати полако нестају

У Србији је, пре сто година, посао који су обављале занатлије био веома цењен.

Мајстори заната су својим знањем и вештинама остваривали солидан приход за живот.

Посао који су обављали омогућио је и грађанима Србије, пре једног века, да, захваљујући занатлијама, имају низ услуга потребних за живот.

У емисији „Шумадијски праг“, која је на нашем програму, недељом после вести у подне, говоримо са времешним људима, занатлијама, који су радили у селу Љуљаци у општини Кнић.

Следећи народну изреку „Занат је златан“, у шумадијском селу Љуљаци радило је много занатлија.

Људи, који су живели у подрудничким селима око Кнића, Горњег Милановца и Крагујевца, долазили су у ово село по разне занатске услуге.

Обилазећи Шумадију, Вук Караџић наводи, да је занатство народна привреда, али и да сваки сељак бар површно познаје бар три заната.

Крајем 18. и почетком 19. века у Србији су постојала занатска удружења – еснафи.

Занат је најбоље познавао мајстор, помоћници су били калфе, а занатске вештине су изучавали шегрти.

Изучити занат није било лако, мајсторске вештине треба добро савладати, каже колар Мирослав Аксентијевић, који и данас израђује запрежна кола, фијакере и каруце. Осим тога, потребно је обезбедити и квалитетан алат.

Муштерије које купују занатске производе су, најчешће, захтевне, а само висококвалитетна роба долази до купаца.
Занатлије су, осим једног основног заната, морале да познају најмање још два.

Данас је све мање занатлија, посао је тежак, па млади људи махом избегавају занатске послове.

Стари занати полако нестају. Очување занатских вештина представља нематерјално благо и културну баштину Србије.
Занатлије су чувари традиционалног живота људи, посебно у селима. Ипак, занатлија је све мање, као и оних који би наставили традицију занатства.

Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *