Трпеза за крсну славу све је сведенија, као и број гостију

Српска православна црква и њени верници сутра 16. новембра ће прославити успомену на пренос моштију Светог Ђорђа, у народу познатији Ђурђиц.

То је једна од три најмасовније славе које се празнују у Србији. У новембру, децембру и јануару уследиће и остале славе, својствене овом периоду године.

Заједнички именитељ свих обележавања је, да је већина верника преокупирана припремама за крсну славу.

Најскромнији мени кошта 10 хиљада динара, док су нека домаћинства спремна да издвоје и до 60 хиљада динара.

Да се купују мање количине намирница у односу на претходне године, потврдили су нам и продавци и купци на зеленој пијаци, у рибарници и продавницама меса.

Последњих година, цене намирница које се купују и за посне и мрсне славе надмашиле су просечне плате, па је тако све већи број домаћица које када прерачунају издатке припреме торте и колача бирају наруџбину истих.

Код посластичара килограм колача кошта хиљаду динара, док је на пијаци само килограм ораха, достигао цену од 800 динара.
У маркетима килограм колача је 500 динара као и мања торта. Бадем на пијаци кошта 1100, лешник хиљаду динара, суво грожђе 500 динара.

Остале намирнице неопходне за славски мени коштају: килограм печења и то оног бољег је 1400 свињског, док килограм јагњетине износи 1800 динара.

Жива риба, шаран кошта хиљаду динара, залеђена пастрмка, ослић, се продају по ценама од 300 до 500 динара, док пржени ослић кошта 800 динара.

Златиборска пршута за предјело кошта хиљаду динара. Богат је избор сланине, коленица, сувог врата, док су чварци скупљи у односу на прошлу годину за 100 динара и килограм је хиљаду динара. Трпеза за крсну славу све је сведенија као и број гостију.

Ни поврће, као пратилац у салатама није више јефтино. Парадјаз кошта 60 динара, карфиол 85 динара, јаја 12, паприка 70, пасуљ 240 динара. Продавци уочи слава не примећују побољшан промет.

Већина Крагујевчана у овом периоду увелико се прерачунава. Јер у питању су неизбежни, али и најважнији породични годишњи догађаји. Припрема распоред одлазака на славе или се своди рачун за организацију сопствене,крсне.

Као што је и налетео 90- тих, тако се и повеукао талас мегаломанских и потпуно погрешно обележаваних слава које су се прослављале по ресторанима или становима са бројем гостију и атмосфером која је више личила на свадбарску, а не на хришћанску.

Из године у годину, црква је позивала на умереност, па су заједничким силама и медији, и свеци, и монетарне прилике натерале Србе на умереност.

И тако се данас слава у Крагујевцу у највећем броју породица обележава у најужем породичном кругу, евентуално са присуством малог броја чланова фамилије или пријатеља.

Током сезоне слава статистика не ради. То значи да нико никада није сабрао ни израчунао колико тона рибе, печења или колача се поједе.

Иако сви верници кажу да поштују православне обреде, малобројни су они поштују једну од вредности крсне славе, а то је помагање и поклањање вишка оброка сиромашнима.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *