10 минута: Дан српског јединства, слободе и националне заставе

Влада Републике Србије усвојила је закључак  да се у календару државних празника 15. септембар обележава као Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

Празник ће обележавати и Република Српска.

Према одлуци Владе, на свим државним, локалним и јавним установама 15. септембра биће истакнуте заставе.

Иначе, 15. септембра 1918. године српска војска је пробила Солунски фронт, а то је била одлучујућа војна операција за слом Централних сила у Првом светском рату.

Крагујевац је ослобођен октобра 1918. године, а већ 1. децембра створена је прва заједничка држава Јужних Словена- Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Окрепљена после опоравка на острву Крф на које је стигла покошена голготом преласка и повлачења преко Албаније, на Солунски фронт српска војска је стигла још на пролеће 1916. године.

Ту се суочила пешадија француске, британске и српске војске касније и дела Грчке са аустроугарским, бугарским и немачким дивизијама добро укопаним у рововима.

Пре тачно 102 године, предвођен славним војсковођама српски сељак  је муњевито јурио Солунским фронтом чија је дужина била неколико стотина километара.

И у том налету ослобађао стопу по стопу, журећи да стигне на свој кућни праг.

О тој војној операцији и данас се говори.

У војним и историјским уџбеницима, књижевности,филмској уметности.

Својевремено цела Европа је била затечена подухватом који је пресудно утицао на расплет, односно окончање Великог рата.

Међутим, велики геополитички догађаји у деценијама које су уследиле стизали су један за другим.

Да ли се Србија довољно одужила својим херојима Великог рата?

Велики рат је по разарању био до тог времена највећи. Србија је избројала милионске жртве од 1914. до 1918. године Војне и цивилне.

Као што ратови воде под руку и остале несреће, у том периоду наступила је свеопшта глад, болест, тифус, а потом и шпанска грозница које су покосиле немоћне.

Према процени делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Версају,  ратна штета Србије износила је од 7 до 10 милијарди златних франака (по ценама из 1914), а то је била половина њене тадашње укупне националне имовине.

Највећи губитак је уједно и највреднији.

Србија је  у Првом светском рату изгубила трећину укупног становништва, чак 60 одсто мушке популације, односно избрисано је неколико будућих генерација.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *