Једна од жена из избегличке колоне током „Олује“ била је и Марија Шево, која је живела у Задру.
Од када је ушла у избегличку колону, па све до данас прогања је осећај зебње, страха, туге.
Она истиче да је град Крагујевац прихватио њену породицу и помогао јој да изгради поново нови живот.
Задовољна је због чињенице да су њена деца образована, а породица Шево добила после смештаја у колективном центру, стан у насељу Виногради.
Родну кућу у Хрватској, после много година посетила је и затекла потпуно испражњену, полусрушену и непрепознатљиву.
Породица Марије Шево вековима уназад живела је у непосредној близини Задра.
До почетка драматичних догађаја није ни слутила да ће уређен и просечан живот обичних тада Југословенских грађана постати бледа успомена, али у Маријином, и случају скоро две хиљаде Срба из околине Задра, пуна бола, неизвесности, страха.
Од када је напустила кућу, посао и сасвим обичан живот, како каже, сваке ноћи сања потресне догађаје који су је отерали са огњишта.
Чак и у сновима највише страхује због деце.
Јутро када је постала део избегличке колоне не може се описати, ни заборавити.
Стигла је у Крагујевац.
Дочекала је нова, непозната средина. Али најважније је било да су сачували животе.
Са најближом фамилијом месецима се тражила.
Расути од Зрењанина, Власотинца, Панчева до Крагујевца па и шире.
Маријин син, она беба из препуног избегличког аутобуса у који су једва ушли, у Крагујевцу је одрастао, школовао се и дипломирао са десетком на Економском факултету.
Данас је велики хуманитарац.
Ћерка, тада осмогодишњакиња пресеченог детињства, каже Марија, никада није пожелела да се врати у Задар.
Од Далмације до Шумадије, породица Шево проживела је у једном, неколико живота.