Координаторка Националног контакт центра за безбедност деце на интернету Емина Бековић изјавила је данас да сматра да је најбоља заштита деце на интернету у знању, информисању како се правилно понаша на интернету, које су мере заштите и који су то технички механизми како да се заштити од предатора, Тик-ток изазова и видео игрица.
Она је рекла да би родитељи морали активно да се укључе у онлајн свет детета од тренутка када му дају уређај.
„Да их науче како се правилно користе те дигиталне технологије, шта се све сме а шта не на интернету, као и у реалном свету.
И школе играју важну улогу и учитељи и наставници су ти који би требало да едукују и дигитално описмењују децу како би могли ако им се нешто деси, ако их контактира нека непозната особа, на који начин треба да одреагују и коме треба да пријаве“ рекла је она.
Према њеним речима задатак контакт центра је да сваком одговори на позив, био то родитељ, наставник или дете, да да савет, информацију и техничку подршку како се правилно и безбедно користе дигиталне технологије као и да прими пријаве дигиталног насиља.
„Директно смо повезани са релевантним институцијама, са полицијом, тужилаштвом, одељењима за високотехнолошки криминал, центром за социјални рад, наравно Министарством просвете и у зависности о ономе о чему се ради прослеђујемо одмах те предмете, односно пријаве релевантној институцији“, рекла је координаторка.
Додала је да су још један важан задатак центра едукације, као и да је превенција кључна у заштити деце од било каквог дигиталног насиља.
„До сад смо одрадили преко 550 едукација широм Србије у преко 300 основних и средњих школа“ истакла је Бековићева.
Психијатар Института за ментално здравље Светислав Митровић изјавио је да било који ексцесиван боравак јако младих особа на интернету, када се претвори у зависност од електронских медија и средстава, лечи се применом терапијске процедуре.
„Зависност од електронских медија и средстава није ништа ново, све више породица се јавља са таквим проблемом тражећи решење и неки савет“, рекао је Митровић.
Он објашњава да се зависност таквог типа лечи као једна врста бихејвиоралне зависности, по специфичном и одређеном терапијском програму који је за такву намену и оформљен.
„Превенција је да се са децом разговара и да се она упознају са могућим опасностима, да родитељи предузму одређене кораке као и да се у школским срединама предузме све што би могло деци да да информације о потенцијалним опасностима и на крају крајева да се уведу нека ограничења у зависности од узраста деце и од тога на које садржаје наилазе на интернету“, рекао је он.
Додаје да је један од начина превенције ограничење узнемирујућег садржаја који би могао да доведе до неких последица размишљању, понашању и емоцијама детета.
„Свакако такво провођење времена не прерасте у главну животну активност која онда угрожава све остале активности детета односно младе особе“ истакао је Митровић.