Члан Градског одбора Српске напредне странке Стефан Јовановић одговорио је на саопштење Саше Васиљевића, одборника Србија центра.
„Господине Васиљевићу, још једном сте потврдили оно што сви грађани Крагујевца већ знају – вама је једина политичка стратегија да што више пута поменете име градоначелника Николе Дашића, без обзира на то да ли говорите истину или не.
Скоро десет месеци се блокирају саобраћајнице, ремети нормалан живот и наноси штета сваком грађанину – и то вам је, изгледа, сасвим прихватљиво.
Али неколико мирних oкупљања чланова Српске напредне странке испред својих просторија, ви називате „бесмисленим малтретирањем“.
Та двострука мерила јасно показују колико је искрена ваша брига за успостављање нормалног живота.
Ваш и план опозиционих лидера је – што чешће у негативном контексту поменути Дашића, у нади да ће се довољно пута поновљена лаж претворити у истину.
Међутим, грађани виде резултате који се не могу оспорити у виду инфраструктурних и развојних пројеката које је Крагујевац чекао деценијама, попут северне обилазнице, Дата центра, Иновационог дистрикта, Центра изврсности, Палате правде, преко 1000 изграђених станова за припаднике снага безбедности и младе истраживаче, промена система даљинског грејања, нови градски трг, смањење незапослености на историјски минимум…
Док ви пишете дугачка саопштења пуна увреда, градоначелник и ми настављамо да радимо.
Разлика између нас је јасна: ви се бавите деструкцијом и блокадама, а ми изградњом и развојем.
А грађани знају да се град не води са улице, него радом и резултатима.
Зато ћемо ми наставити да градимо Крагујевац, а вама остављамо да бројите своје неуспеле нападе.“
Samo idiot ili zlonameran čovek ne vidi da je grad potpuno infrastrukturno uništen, urbanistički haos, ulice raskopane i rupa do rupe, zelenilo ne postoji seku se i višedecenijske lipe u Karađorđevoj zbog investitora, a onda dobiješ ovakvo saopštenje! Kragujevac nikad u svojoj istoriji nije bio u gorem stanju, ćaciji su napravili palanku od nekad prestonog grada!
Ovi samo znaju da laprdaju po skupštinama i da daju odgovore na pripremljena pitanja, čim iskoči pitanje mimo protokola pogube se kao kica u kajmaku… A taj istorijski minimum može da nabije tamo gde sunce ne sija, kao prvo jer deo ljudi radi dva ili više poslova kako bi skrpili kraj s’ krajem, drugi deo lelemuda po kojekakvim parkovima glumeći da po stare dane nešto uče, a treći deo otišao iz države. Pod dva, mnogo firmi daje minimalac na račun, ostatak na ruke, tako da sa penzijom možemo da se pozdravimo. Ukoliko ikako dođemo do nje, jer se granica pomera. Pod tri, dolaze stranci da rade za siću i ubijaju cenu radnog sata. Ranije je bilo da se lome leđa jer ima ljudi da rade pa se plašiš da ostaneš bez posla, taman se malo oslobodili zuluma, dovedoše strance i sad opet isto.
Dosta je više ovih neradničkih lopuža po strankama, svi motike i lopate u ruke, pa da zarade ovo što su nakrali od 90-ih.