Култура: Папел – пут на којем отпад проналази нови облик кроз уметност

Спомен парк „Крагујевачки октобар“ у Градској галерији „Мостови Балкана“ организовао је изложбу радова ауторке Милице Станишић, графичке дизајнерке са двадесетогодишњим искуством у области визуелног идентитета и брендинга.

Изложба је названа „Папел“ – пут на којем отпад проналази нови облик кроз уметност.

Папирне скулптуре које расту саме. Дишу. Нема индустрије, нема калупа. Ручно припремљена мешавина рециклираног картона даје одбаченом материјалу нови живот и нову енергију. Сваки папир носи траг своје прошлости, а у споју са везивом постаје маса која се обликује у скулптуре и предмете. Тихе, постојане, сугестивне.

Пажљиво вођена и одржива метода претвара картон у фину, живу пулпу. Материјал који потиче из дрвета враћа се свом изворном бићу, затварајући круг природе и човека. Из те масе настају форме које расту споро и свесно. Све је резултат ритма, стрпљења и разумевања супстанце. Стварање је овде поетски чин, повратак природи. Одрживост није тренд, већ филозофија рада. Сваки комад носи снагу искрености, трајности и поштовања према ономе што је већ постојало.

Милица Станишић, УИ/УХ дизајнерка живи и ради у Београду. Поред професионалног ангажмана у дизајну, активно истражује папир као уметнички медиј. Користећи рециклирани картон као основни материјал, ствара предмете и скулптуре у којима су лепота и функција нераздвојне, дајући уметничку димензију свакодневним стварима. Инспирацију проналази у природи, животу и савременим трендовима у дизајну, верујући да уметност може пробудити еколошку свест и обогатити свет лепим и одрживим решењима.

У Градској галерији Мостови Балкана изложени су радови под називом: Дине, Ехо, Тајна, Простор, Пулс, Бунт, Вир, Гнездо. Папел одише елеганцијом, хармонијом материјала, простора, руке. Лепота исказана у живом процесу током обликовања, сушена на сунцу доведена до завршне текстуре људским додиром. Поставка Милице Станишић вредна пажње може се погледати до 16. децембра.

У Галерији Студентског културног центра организована је изложба графика „Између прагова“ аутора Јована Цукића, којом завршава мастер студије на Филолошко уметничком факултету у Крагујевцу на програму Ликовне уметности, модул Графика. Цукићев ментор је био професор Владимир Ранковић, а за мастер дипломску изложбу изабрао је несвакидашњу тему.

Млади уметник, Јован Цукић рођен је 1999. године у Крагујевцу. Основне академске студије ликовних уметности завршио је на ФИЛУМ-у. Избор теме за рад – Између прагова, мотив врата премешта из објективног у субјективни простор, унутар кога пролаз више није архитектонски већ егзистенцијални ентитет. Врата су симбол не само граница, већ и нових могућности, место сусрета познатог и непознатог, уметника и простора у коме он постоји и делује.

Серија графика Јована Цукића је визуелна студија односа између тела, простора и прага. Технички изведене веома добро, оцењују професори ФИЛУМ-а.

Јован Цукић је радио годину дана као сарадник у настави на ФИЛУМ-у, у области графичке технике. Излагачко искуство већ је стекао учешћем на Бијеналу студентске графике Србије у Београду, Међународном бијеналу графике у Чачку, као и крагујевачком – АРТиЈА.

У галерији Народне библиотеке „Вук Караџић“ организована је изложба „15 година Вековника“ посвећена  стрип серијалу „Вековници“ који су заједнички урадили сценариста Марко Станојевић и преко 200 балканских цртача. Изложба је пре Крагујевца у претходне три године била постављена 18 пута  у градовима широм Балкана.

Изложба је документарног карактера и приказује насловне стране издања стрип албума, стрип магазина који су објављивали „Вековнике“ као и плакате изложби и фестивала широм Балкана који су угостили „Вековнике“ до сада.

Изложба је била и прилика за представљање најновијег издања стрипа „Вековник“.

Аутор емисије Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *