У Народној библиотеци „Вук Караџић“ представљен је роман Лауре Барне „Фрау Бета“. Дело је посвећено Бети Вукановић , сликарки немачког порекла која је свој завичај добровољно заменила нашим. И у наш простор унела манире европског сликарства, мирисе Баварске, доброте, корисног, а своје име уписала у српску културну баштину.
Бета Вукановић је наша најдуговечнија сликарка, доживела је пуних 100 година. Израдила је преко хиљаду слика у уљу и пастеле, неколико стотина акварела, цртежа и графика. Иако је пратио скроман живот, улагала је у наредне генерације. Обучила је велики број српских сликара: Милену Павловић Барили, Љубицу Сокић, Петра Лубарду.
Основала је неколико фондова, из којих су награђивани најбољи студенти уметничких академија. Награда која носи име „Бете и Ристе Вукановић“ и данас се додељује на Факултету ликовних уметности у Београду. Током Другог светског рата, делила је судбину српског народа под немачком окупацијом. Бета Вукановић је учествовала на свим водећим домаћим и иностраним изложбама у првој половини 20.века. Посвећена различитим гранама примењене уметности остала је упамћена и као ауторка преко 500 карикатура и прва жена – ауторка новчанице од 50 динара.
Ауторка романа, Лаура Барна приповедач, писац, пуних 30 година објављује есеје, студије, књижевне и ликовне критике, рецензије, приказе књига, заступљених у антологијама, зборницима. Публиковала је преко 300 стручних радова из историје уметности у домаћој и иностраној периодици. Ауторка је културолошког пројекта „Исидора нас слуша“ који се одржава у Кући краља Петра Првог у Београду од 2009.године. Добитница је многих националних књижевних награда.
У Галерији „Ђура Јакшић“ отворена је изложба Париског циклуса радова једног највећих графичара данашњице, проф. др Мехмеда Слезовића под називом „Линорези“. Поставка обухвата графичке листове у техници линореза у боји, избор цртежа инспирисаних „градом светлости“ преведених у графички медиј.
Сама чињеница да је Мехмед Слезовић одабрао линорез за 20 графичких мапа, од којих је изложено 15, а не мецотинту за коју важи за једног од највећих мајстора графике не само на нашој уметничкој сцени указује да се ради о игри у коју се упушта ради испробавања експресивних могућности технике високе штампе.
Мапа је настала као сублимација проживљеног искуства у Паризу и више циклуса који су претходили. To je својеврсни интимни визуелни дневник, али не тренутни запис случајних сусрета са визурама једног од најузбудљивијих градова на свету као што је Париз.
Париз је идеја. Париз је место ходочашћа уметности. Сваки уметник који крочи у „град светлости“ доживљава промену. То је искусио и наш највећи графичар данашњице Мехмед Слезовић. Будућим уметницима неуморно поручује да одмах после школовања посете Париз како би одмах доживели дух уметности који ће их водити на њиховом стваралачком путу.
Мехмед Слезовић трећи пут излаже у Крагујевцу.
Изложба „Линорези“ приказује се широм земље и окружења.
Мехмед Слезовић је рођен 1960.године у Новом Пазару. Факултет ликовних уметности завршио је у Београду. Докторирао је 2009. године. Аутор је преко 70 самосталних и више од 400 колективних изложби у земљи и иностранству. Вишеструко је награђиван међународним и домаћим признањима.
Аутор Слађана Обрадовић Чукарић.