Србија и данас слави Сретење – Дан државности. Људска права и слободе, примена закона и поштовање Устава заједнички су именитељи Сретењског устава из 1835. и актуелног устава Сарбије, оцењују представници Уставног и касационог суда.
Председница Уставног суда Снежана Марковић каже да је највиши правни акт донео народ, а да се за примену сваке одредбе Устава доследно залаже Уставни суд.
Марковић додаје да је суштина највишег правног акта државе остала иста.
Много тога се и данас примењује и важу у данашњем уставу: људска права, слобода, примена закона и поштовање устава као највишег правног акта у држави кога се сви морамо придржавати и власт и народ.
И председник Касационог суда Драгомир Милојевић каже да су сличности у садржају ова два устава у основним постулатима, а то су подела власти на законодавну, извршну и судску и помињање људских права, с тим што је ова област у актуелном уставу далеко шире разрађена имајући у виду развој друштва и достигнућа у слободи људских права.
Србија има стару правну традицију, то је стара правна држава почевши још од Светог Саве који је написао – Србија је озбиљна земља што се тиче правне традиције.
Сретењским уставом, усвојеним пре 185 година у Крагујевцу, Кнежевина Србија је ушла међу уређене модерне државе свога доба са уставом као врховним уставотворним документом.
Најзначајније идеје у том документу односиле су се на грађанска права, слободу и јединство, а први устав је дефинисао и укидање ропства, приватну својину и својинске односе.
Извештава Нина Бајић.