Породица Врцељ из Личке Јесенице једна је од многих које су 4. августа 1995. морале да напусте свој дом.
Иако је од тада прошло 26 година, Вукашин и Бранка, који данас живе у Губеревцу, нису заборавили страхоту кроз коју су прошли.
Бранка Врцељ из Личке Јесенице имала је 27 година када је са три ћерке узраста шест, пет и две године морала да напусти свој дом.
Срећа у несрећи је што је успела да организованим превозом стигне до Београда, а потом и Крагујевца, и тако избегне путовање у колони прогнаних Срба, у којој је њен супруг Вукашин провео пет дана.
Иако им је „Олуја“ порушила дотадашњи безбрижан живот, Врцељи су успели да изграде нов.
Остварили су се као родитељи по четври пут и данас имају осморо унучади.
Судбину породице Врцељ дели и Мирјана Груборовић из Сиска, која је у избегличкој колони путовала са троипогодишњом ћерком у наручју.
Крагујевчанима је позната као председница Удружења грађана Крајине „Зора“, основаног у циљу очувања традиције и обичаја родног краја Срба прогнаних из Хрватске.
Поновно проживљавање најтежег дана у животу код прогнаних изазива најјаче емоције, али су свесни да причом о страхотама кроз које су прошли томе чувају сећање на родни крај и живот пре „Олује“.
Извештава новинар РТК Бојана Крстић.