Архив Шумадије објавио зборник о Берлинском конгресу и Јовану Ристићу

Историјски архив Шумадије објавио је Зборник радова са научног скупа одржаног 2018. године, о Берлинском конгресу, државнику и дипломати Јовану Ристићу и 140. годишњици међународног признања и независности Србије.

Зборник је, због пандемије корона вируса, публикован са закашњењем, али то не умањује значај тематике.

Напротив, 2018. године када је Србија обележила важан јубилеј – 140 година од постизања незвисности, Крагујевац је био једини град који одржао скуп и уопште говорио на важну националну тему.

Учесници скупа пре три године, којим је обележен значајан јубилеј, били су еминентни професори са филозофских факултета из Београда, Новог Сада, Ниша, представници Државног архива Црне Горе, Балканолошког института Српске академије наука и уметности, Матице српске и Историјског архива Шумадије. 2018. била је година неколико великих јубилеја.

Два века од проглашења Крагујевца за престоницу, стогодишњица завршетка Првог светског рата и формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

У сенци обележавања великих јубилеја тада је остала 140. годишњица од одржавања Берлинског конгреса.

Независност Кнежевини Србији је донео Берлински конгрес, 13. јула 1878. године, на коме је кључну улогу имао крагујевчанин Јован Ристић.

Србија је независност дала као залог за изградњу будуће заједничке државе која се касније распала.

Поједини државни симболи, грб и химна „Боже правде“ потичу управо из тог периода. Тај дан никада није обележаван као празник, иако је незвисност коју Србија данас ужива стечена још тада и обновљена 2006. године.

Скоро век и по од времена и улоге Јована Ристића, иако геополитичке прилике нису исте, Србија је поново скоро у истом положају – на раскршћу интереса истока и запада и подједнако не одговара ниједној ни другој страни, оценили су учесници округлог стола у Крагујевцу. Њихови радови сада су укоричени.

На конференцији за медије на којој је представљен Зборник радова директорка Историјског архива Шумадије Славица Јагличић је подсетила да се ова установа културе потписала као организатор низа значајних научних скупова, изложби, промоција, радова и да овдашњи архив који једини поседује високотехнолошку опрему за рестаурацију још увек није довољно заступљен у крагујевачкој јавности.

Микрофилмовали су и скенирали преко 300 матичних књига епархије Шумадијске.

Рестауирали су и конзервирали 11 старих и ретких књига од којих је бакрорезна књига Жефаревићева „Стематографија“ штампана у Бечу 1741. Запослени поред истраживачког рада брину о целокупној привредној, административној грађи Шумадије.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *