Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ саопштио је да крпељи, који су присутни од раног пролећа до касне јесени, а најактивнији су у мају и јуну, могу пренети различите заразне болести, од којих су најпознатије Лајмска болест и крпељски енцефалитис, као и да су најбоље мере заштите које значајно смањују ризик од инфекције правовремена заштита, препознавање убода и правилно уклањање крпеља.
У том смислу, особе треба да избегавају боравак у пределима у којима има крпеља, а уколико бораве у природи препоручује се да носе одећу светлих боја дугих рукава и ногавица, носе затворену обућу као и да користе репеленте на откривеним деловима тела и крећу се пешачким стазама.
Препоручује се да се преглед коже на присуство крпеља врши како током боравка на подручју тако и након повратка кући, а током боравка на подручјима где има крпеља препоручују преглед коже на свака три до четири сата.
„Крпељи траже влажну средину, па из тих разлога када се врши преглед коже на присуство крпеља препоручује се да се пажња посебно обрати на препоне, пазушне јаме, предео испод груди, појаса, затколене јаме, предњу и задњу страну ушне шкољке и кожу иза уха. Код деце пажљиво прегледати предео главе (укључујући космати део) и део врата“, наводи се у саопштењу.
Додају да се кпрељи могу унети у домаћинство путем одеће и кућних љубимаца због чега препоручују да се одећа четка пре уласка у кућу у циљу одстрањивања крпеља који касније могу да пређу са одеће на неког од чланова домаћинства, као и да се пре уласка у кућу прегледају кућни љубимци због присуства фиксираних крпеља.
Истичу да након повратка из природе купање или туширање унутар два сата од уласка у кућу доприноси даљој контроли.
Указују да особе које су због свог занимања, попут шумара, сточара и војника, потенцијално изложене убодима крпеља треба да носе одећу импрегнирану инсектицидима (перметрин).
Наводе и опште мере заштите од крпеља, као што су редовно кошење траве, орезивање жбуња и дрвећа и одстрањивање опалог лишћа у близини кућа, паркова и излетишта.
Такође, наводе и да треба вршити уништавање ситних глодара (резервоара инфекције) систематским дератизацијама (сузбијање глодара) у урбаним срединама, као и да треба спроводити акцију сузбиљања крпеља на јавним зеленим површинама употребом инсектицида од краја априла до октобра месеца.
Уколико дође до убода крпеља, важно је јавити се лекару у здравственој установи у току првих 24 сата од убода, јер је ризик од инфекције већи што је боравак крпеља на телу дужи.
„Убод инсекта је безболан, а место убода не боли и не сврби“, наводи се у саопштењу.
Крпеља би требало извадити из коже што пре, у току првих 24 часа након убода, како би се смањила вероватноћа преноса инфекције и на место убода крпеља не треба стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин).
„Не покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица увући у дубље слојеве коже. Не наносити врх ужарене цигарете, креме и испарљива уља преко крпеља и затим покушавати вађење, јер се у тим случајевима повећава ризик од преношења инфекције. У здравственој установи обучено особље ће крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције“, наводи се у саопштењу.
Додају да је важно забележити дан убода и дати основне епидемиолошке податке о убоду крпеља ради утврђивања и праћења природних жаришта болести, као и јавити се лекару у случајевима појаве црвенила на кожи или неког другог симптома у периоду од неколико недеља након убода крпеља.
Говорећи о стаништима крпеља, Батут наводи да се они налазе у шумовитим подручјима где је необрађена вегетација.