Бадњи дан али и Божић, препуни су ритуала, симболике, живописних радњи, које су повезане са породичним и култом огњишта.
Божић је један од најрадоснијих празника који се слави у хришћанском свету па и код нас.
Према јулијанском календару, божић се слави 7 јануара. Поред Срба, старог календара придржавају се Руси, Румуни, хиландарско братство и Цариградска патријаршија.
Већина западних хришћанских цркава одавно је прешла на грегоријански календар и празник Рођења Исуса Христа славе 25. децембра.
То не значи да постоје два Божића, већ два упоредна календара стари и нови.
Народни обичаји око Бадњег дана веома су стари, сежу од паганског, и до трећег миленијума, многи су се уз пут изгубили.
Ипак најважнији симболи успели су да се задрже.
Највећи симбол Божића је бадњак који симболизује рађање нове хришћанске ере из пепела старог света.
Тако да уношење бадњака у кућу, заједно са сламом, представља спој са претхришћанским временима.
Божић је породични празник, када би на окупу око свечане трпезе требало да се окупе сви чланови породице.
Иако је у православљу обичај да о великим празницима треба избегавати послове, за Вожић ово не важи. За Божић треба симболично помало радити разноврсне послове.
Празник Христовог рођења посебна је радост за децу, од којих ће многа добити и пакетиће и овог 7. јануара.
Извештава новинарка РТК Зорица Савић Ранковић.