Српска православна црква и верници славе данас празник Христовог вазнесења – Спасовдан.
Увек пада у четвртак шесте недеље после Ускрса и један је од десет празника посвећених Христу.
Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.
Спасовдан се прославља у знак сећања на дан када се Исус последњи пут јавио ученицима, заповедио им да иду по свету и проповедају јеванђеље.
Затим се, на Маслинској гори, наочиглед свих узнео се на небо, чиме је завршио своје дело спасења.
Његови ученици потом су преносили Христову веру светом и тиме људе спасавали у вери, одакле и назив празника.
Спасовдан је покретног датума и увек се обележава у четвртак, четрдесети дан по Васкрсу.
Чувени Душанов законик усвојен је на Спасовдан 1349. године, на исти празник и допуњен пет година касније.
Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као Крсна слава, али и заветина за читаво село. Не раде се тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према народном веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.
Према обичајима, данас се мушкарци не брију, жене се не умивају, а деца не купају.
Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.