Прошле су тачно 24 године, откако је професор Драголав Аврамовић тадашњи гувернер Народне банке зауставио хиперинфлацију у Савезној Републици Југославији.
Он је прекинуо геометријску прогресију хиперинфлације, која је од свих грађана тада направила најсиромашније милијардере.
Економски стручњаци наглашавају да је данашњи динар настао на основама које је овај, признати службеник Светске банке утемељио.
Крагујевчани се и данас, попут већине сународника сећају периода пре и после Аврамовићевих монетарних реформи, док млађе генерације не знају ко је био популарни „деда Аврам“ незванично проглашен за једног од највољенијих Срба.
Две године, беснела је инфлација у Савезној Републици Југославији, од 92 до 1994. године. На годишњем нивоу достигла је невероватних 350 билиона процената.
Примљена зарада није успевала у вредности да издржи пут од радног места до куће, а за свежањ највреднијих новчаница од 500 милијарди динара могла је да се купи само гумица за косу.
Две деценије касније, сећање Крагујевчана на период када примљена зарада није успевала да издржи пут од радног места до куће и даље је свеже.
Све неприлике које могу да задесе једно друштво догодиле су се тада. Једино добро од тадашњих невоља су непревазиђени филмски, књижевни, музички, позоришни наслови. Док је свет развијао тржишну економију, СР Југославија развијала је своје рекорде.
Спасоносне економске потезе учинио је тадашњи стручњак Светске банке, Драгослав Аврамовић, који је увео нови динар.
После његових реформи, грађани Србије слатко су се окрепили чоколадама и бананама које су месец дана пре његових реформи изгледале као призор из бајке.
Народ је популарног деда Аврама волео, не само због успеха у монетарним реформама, већ и због тога што је био близак са грађанством.
Био је лидер „Савеза за промене“, код присталица опозиције први по рејтингу, а код Милошевићевих присталица други по поштовању и симпатијама.
Подржавао је студенте у протесту, био члан Српске академије наука и уметности, једном речју једноставан човек који је на једнотаван начин зауставио економску пропаст грађана.
Време празних рафова у продавницама, шверца, бонова и свакодневног невероватног сналажења данашњим генерацијама је незамисливо.
Само месец дана је било потребно да се осете резултати Аврамовићевог плана.
И то што је Аврамовић учинио 1994. године, утемељило је правац данашње српке економкске политике.
Данашњи динар успева да издржи све налете сурових закона економије. Инфлација већ седам година не прелази 3 одсто, што је сврстава у економски пожељне и добро контролисане.
Драгослав Аврамовић који је у својој завидној каријери стигао и до места директора светске банке, 1996. године је смењен са места гувернера Народне банке.
Умро је 2001. године у Америци. Популарни деда Аврам и данас је један од највољенијих Срба.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић.