Дворана “Шумадија” некада најпрестижнија у Југославији

У ишчекивању реконструкције градске дворане Шумадија, поново је скренута пажња на једну од две градске сале у којима су Крагујевчани могли да угосте најеминентније уметнике, друштвено политичке актере, али и да прате филмске премијере и пројекције остварења домаће и светске кинематографије.

Градска дворана Шумадија била је једна од најпрестижнијих у ондашњој Југославији, а све генерације Крагујевчана, од малишана до најстаријих Крагујевчана са радошћу су посећивале културно уметничке програме – подсећа Филип Банковић, дугогодишњи директор и човек који је најзаслужнији за њену изградњу 1969.године.

Сама изградње градске дворане Шумадија је веома занимљива.

У то време, градска дворана Пионир дата је Радничком ун иверзитету без икакве надокнаде, а градом се пронела вест да општина мора да почне са наплатом закупнине.

И тада је требало наћи новац за градску касу, градски приход.

Заплетене су биле друштвене прилике између великих амбиција и скромних средстава, јер за све је требало много новца.

Уз то, требало је срушити биоскоп Крагујевац, а архитекте су предлагале изградњу новог у центру са подземним простором.

Простор данашње Шумадије био је заправо велики паркинг непродатих Заставиних возила.

И онда се у решавање проблема укључују два човека.Милан Ђоковић, тадашњи председник општине и Филип Банковић, Крагујевчанин чија је породица преживела велике трагедије током Другог светског рата, и који ће цели свој живот уложити у програме и функционисање Шумадије.

Банковић се сећа како је цела ствар решена на његов предлог: да се Пионир ослободи надокнаде, биоскоп Крагујевац сруши а трајно власништво пренесе простору Шумадија филма који се обавезује да узме кредит и изгради салу.

Тиме је и озваничена интеграција Центра за културу и Шумадија филма. Мала варош добија једну од најраскошнијих сала тог времена.

До првих веома скупих кино пројектора долазило се преко политичких веза.

Шумадија је поседовала и опрему са магнетским тоном, а само је један филм са Харијем Белафонтеом – Кармен Џонс снимљен у тој техници.

Долби систем долази касније.Током несрећних 90-тих година губи се корак на новим технолошким стазама.

Стару филмску траку убрзано ће извртети долазак новог миленијума, света нове технике.

Како је функционисала не само једна дворана у граду, већ и како се завртео кутлруно уметнички живот око ње, доносимо ускоро у емисији: “На бини у Шумадији“ у којој о најславнијем периоду говори њен градитељ – Филип Банковић.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *