Васкрс носи снажну поруку победе живота над смрћу, због чега су и обичаји око тог празника сведенији и ређи у односу на Божић и друге верске празнике.
Суштина тог празника је у окупљању породице, исказивању благости и у праштању.
Етнолози кажу да нема много васкршњих обичаја који се повезују са народном праксом јер је, како тврде, Васкрс најстарији хришћански празник који се слави од другог века.
Ишчезли су обичаји којима се снага ускршњег јајета преносила на човека и када се првим офарбаним јајетом сва деца у породици помажу по челу и образима за здравље укућана и напредак домаћинства.
Ипак, задржао се обичај да се прво скувано јаје одваја као „чуваркућа“ и чува до следећег Васкрса као симбол заштите дома и укућана од злих сила.
Музејски саветник Саша Срећковић каже да су експонати разноврсни по орнаментици, техникама бојења и украшавању.
Док се данас углавном користе вештачке боје, наши преци су, каже, природно бојили јаја, а црвена се добијала од лековите биљке броћ или од луковине, док крајем 19. века и почетком 20. века почиње увоз варзила из Бразила, бразилског црвеног дрвета којим су, такође, фарбана јаја.
Јаја су некада украшавана углавном батик техником, односно воском, а фарбана, пре свега, црвеном бојом која симболизује Христову крв.
Елементи старе вере ,кроз време, сажимали су се са правим смислом хришћанске вере – да је Васкрс празник у коме се спајају победа над смрћу и поновно буђење природе.