Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић изјавио је да се многе земље Европе интересују за дата центар и суперкомпјутер у Крагујевцу, као и да постоје најаве да ће током октобра Канцеларија за ИТ и е-управу потписати уговоре са земљама Европске уније које ће на комерцијалној основи почети да користе услуге суперкомпјутер.
Када је реч о Дата центрима у нашој земљи, Србија поседује два, у Београду и Крагујевцу, који је како каже, сертификован по највишим стандардима и такав дата центар постоји само у Србији, када је у питању регион и још неколико дата центара Западне Европе.
„На тај начин гарантујемо безбедност података грађана и привреде, чувамо их по највишим светским стандардима. А какав је квалитет тог дата центра, говори то да имамо у њему и део који дајемо комерцијалним корисницима и оно што је већ познато је да многе велике светске компаније желе да чувају податке и већ их чувају у Крагујевцу. Рецимо Oracle или IBM као велики ИТ гиганти чувају на комерцијалној основи податке у нашем државном дата центру“, рекао је Јовановић.
Јовановић је нагласио да је током посете УАЕ где је Канцеларија за ИТ и Е-управу потписала меморандум о сарадњи са Etisalat-om, највећим телекомуникационим оператером у тој држави, нагласивши да је тај оператер спреман да улажу у дата центар у Крагујевцу, као и да чувају своје податке и да даље шире са Србијом дата центар, а што ће им, како каже, бити њихов велики улазак на тржиште Европе
Директор Канцеларије за ИТ и еУправу је подсетио да ће Иновациони дистрикт који се гради у Крагујевцу бити место за младе научнике из Крагујевца и околине где ће имати прилику да раде на развоју вештачке интелигенције и информационих безбедности.
„То су врло битне теме у 21. веку, Имаћемо контакт и са науком, крагујевачким универзитетом, са привредом. Дакле, биће то једно место окупљања које ће даље поспешити раст ИКТ сектора и бруто друштвени производ наше земље“, поручио је Јовановић и нагласио да је на порталу електроснке управе регистровано око 2,6 милиона грађана, односно да близу половине пунолетне популације Србије има налог.