“Ферерo” тражи кооперанте

У Центру за пољопривреду и рурални развој, представници компаније “Агрисер” из Београда, која је подружница италијанске компаније Фереро, организовали су презентацију пројекта “Подизање засада леске у Србији”.

Пољопривредници заинтересовани да подижу засаде, као и они који се већ баве производњом лешника, сазнали су све детаље пројекта, који подржава Министарство пољопривреде и заштите животне средине и Институт за примену науке у пољопривреди.

Сала у Центру за пољопривреду и рурални развој била је мала да прими све заинтересоване пољопривреднике, што речито говори колико је овај пројекат “Ферера” изазвао пажњу.

Компанија “Агрисер”, која заступа италијанску компанију, нуди склапање уговора са потенцијалним кооперантима на територији Крагујевца и околине, који подразумева куповину садница леске по цени повољнијој од тржишне, услугу агронома у технологији гајења, сигуран откуп лешника, као и одговарајућу кредитну линију која подржава инвестицију.

Планирано је да се површине под засадима леске у Србији, са садашњих 1.000 повећају на 10.000 хектара до 2020. године, од чега би се 40 одсто односило на велике плантажне засаде, тј. комерцијалне фарме а 60 одсто на мале земљораднике.

Директор развоја у “Агрисеру” Александар Петровић присутнима је указао на предности гајења лешника у односу на друге културе, а говорио је и о условима склапања уговора за откуп плодова.

Откупна цена, која је на светском тржишту од 3,2 до 3,6 евра биће и откупна цена за наше произвођаче, са правом прече куповине. Град Крагујевац пружа пуну подршку будућим узгајивачима лешника.

У Шумадији има оних који се већ годинама баве производњом лешника, као и оних који би тек да подигну засаде, правих пољопривредника и оних који уз посао виде шансу за додатну зараду.

За подизање засада леске на једном хектару потребно је уложити од пет до 7 хиљада евра.

То подразумева обавезну анализу и припрему земљишта, ђубрење, саднице, систем за наводњавање.

Почетно улагање почиње да се враћа тек кроз пет година, зато је за оне који се одлуче за узгајање потребно стрпљење. Али је зато искористивост лески наредних 50 година, па је зову и биљка за наредне генерације.

Извештава новинарка РТК Горица Стаменовић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *