Генетика одређује чак до 55 одсто животног века човека, показало је истраживање објављено данас у научном часопису „Science“, у којем се наводи и да гени играју знатно већу улогу у животном веку него што се раније сматрало.
Међународни тим истраживача користио је податке из студија близанаца како би разликовао спољашње узроке смрти (незгоде, убиства, инфекције) од унутрашњих, биолошких фактора (генетске мутације, болести повезане са старењем), наводи НБЦ Њуз.
Раздвајањем ових категорија добили су прецизнију процену утицаја генетике на животни век, што је знатно више од ранијих процена од 6 до 33 одсто.
„Ово није резултат случајности. Ако погледате студије близанаца о готово било чему, отприлике 50 одсто особина је наследно. Исто важи и за старосну границу менопаузе“, рекао је главни аутор студије Бен Сенхар са Института Вејзман у Израелу.
Професор Мортен Шеибје-Кнудсен са Универзитета у Копенхагену истакао је да је нови приступ „елиминисао спољашњи шум“ и открио основну биологију старења.
Он је подсетио да гени значајно одређују животни век код различитих врста, од квасца који живи 13 дана, до китова који могу да живе и више од 200 година.
Ипак, експерти упозоравају да здрав стил живота и даље игра кључну улогу.
„Ако генетика одређује 55 одсто животног века, преосталих 45 одсто и даље зависи од исхране, вежбања и навика“, рекао је Сенхар.
Студија такође указује на важност даљег истраживања заштитних гена који „продужавају живот“, посебно код људи који носе заштитне гене против хроничних болести, попу гена FOXO3, APOE i SIRT6.
Закључак истраживача је да дуговечност вероватно зависи од интеракције више гена, а не једног кључног „гена за све“.
ИЗВОР: Танјуг