Рођен у Кнез Михајловој улици 1894. године, Александар Дероко током целог живота био је један од најзнаменитијих Београђана.
Ствралац неисцрне енергије, миљеник друштва, интелектуалац.
Од малена се бавио моделарством, а љубав према ваздухопловству резултирала је да постане један од првих српских ратних пилота.
После учествовања у Великом рату, образовање наставља у Риму, Прагу, Београду, Паризу.
На Архитектонском факултету у Београду почео је да предаје још почетком тридесетих година прошлог века.
Као резервни мајор 1941. године искусио је и заробљеништво на Бањици.
У његова архитектонска дела могу се, између осталих, побројати: зграда Филозофског факултета у Београду, Богословија, Конак у манастиру Жича.
Члан Српске академије наука и уметности, Александар Дероко 1984. године, Уметничкој збирци САНУ дарује највећи број својих радова. Пред публиком у Крагујевцу избор који показује разгранат уметнички опус.
После четири деценије, Галерија САНУ јавности представља радове знаменитог српског интелектуалца, чији је легат постао темељ Уметничке збирке САНУ.
У Градској галерији „Мостови Балкана“ још једна у низу великих изложби.
Монументална здања која је пројектовао Александар Дероко чине срж националног идентитета. Умро је у Београду, 1988. године.
Српска академија наука и уметности чува данас око 140 Дерокових сликарских дела чија је шестина доступна и ликовној публици у Крагујевцу до 26. јуна.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.