У оквиру облележавања 200. годишњице од рођења кнеза Михаила Обреновића, Народни музеј Шумадије, у конаку кнеза Михаила, приредио је изложбу Хералдика династије Обреновић, аутора Предрага Максимовића и Предрага Обреновића Јаковљевића.
Изложба је посвећена и меморијалу – 120 годишњици од гашења ове владарске линије која се догодила убиством краља Александра и краљице Драге.
Поставка је урађена у сарадњи са Фондацијом „Краљевска кућа Обреновић“ и одаје почаст династији која је неодвојива од темеља српске државности.
Поставка у конаку кнеза Михаила пружа хронолошки приказ како се обновљена Србија кроз своје грбове мењала, приближавала Европи.
Изложено је 10 грбова које је илустровао Предраг Максимовић, док је аутор текста блазона Предраг Обреновић Јаковљевић, један од династичких потомака.
Кроз хералдику Обреновића јасно се види развој српске државе од вазалног до модерног доба.
Амбицијом да својој земљи кроз знамења пружи државотворност, Милош Обреновић је обезбедио и династичка знамења.
Први Милошев грб настао је 1815. године.
Како се млада кнежевина све више осамостаљивала, тако су и њени грбови постајали визуелно и симболички раскошнији.
Уводе се елементи неодвојиви од хришћанства, али и династије Немањића, чији је двоглави орао јединствен и најпрепознатљивији симбол.
Изложба Херладика династије Обреновић јавност упознаје и са првим повељама и ордењем династије Обреновић која су се додељивала у име државе као најзначајнија одликовања.
Данашњи грб Републике Србије, застава, химна и друга знамења настала су у време династије Обреновић.
Генеза тих одличја у нововековно доба почиње у Шумадији, у Крагујевцу.
Извештава новинар РТК Слађана Обрадовић Чукарић.