Да ли знате да избори нису једини начин да се грађани за нешто „питају“?
Постоје законом прописани начини учешћа грађана у формирању локалних политика и доношења одлука и то путем референдума, народне иницијативе, збора, јавне расправе, а однедавно и кроз процес консултација.
Ово право представља један од суштинских видова демократије – даје могућност да грађани учествују у формулисању и доношењу одлука у земљи у којој живе, али и да сами иницирају промену.
Европска унија нарочито инсистира на унапређењу креирања и спровођења јавних политика у оквиру реформе јавне управе.
Када говоримо о локалним политикама, причамо о широком спектру ствари које су видљиве и које утичу на грађане и привреду у једној локалној самоуправи – у домену културе, спорта, привреде, локалног развоја и инфраструктуре, али и улагања и одржавања путева, улица, водовода, објашњава Милена Радомировић из Сталне конференције градова и општина.
Грађани укључивањем у доношење јавних политика могу у некимс лучајевима да утичу врло конкретно на најближе своје животно окружење и науслове у којима ће остваривати своја права на неке локалне услуге, уписивање деце у предшколске установе, бројтих установа, начин уређивања локалних јавних површина, штаће то бити неки крупнији приоритети или нека ситнија приоритизација пројеката опет зависи од тога како је консултативни процес постављен и шта су иницијативе самих грађана, наводи Радомировић.
Милена Радомировић је, уједно, и менадџерка ЕУ пројекта ЕXCHANGE 5. Реч је о програму који представља континуирану подршку Европске уније локалним самоуправама од 2004. године.
У великој мери допринео је унапређењу креирања јавних политика на локалном нивоу кроз подршку стратешком планирању.
И управо на локалном нивоу, грађани не седе скрштених руку. Најбољи пример за то је Програм локалне демократије на Западном Балкану, који је Крагујевац развијао у последње две године, кроз партиципативни приступ између организација цивилног друштва и јединица локалне самоуправе у изградњи модела транспарентног и ефикасног финансирања невладиних организација из градске касе.
Локална самоуправа има обавезу да за одређена питања организује јавну расправу.
Са друге стране, и грађани могу, најмање њих сто са правом потписа, бирачким правом да покрену, иницирају за право спровођење јавне расправе по било ком питањуи то су све механизми које грађани треба да користе. Оно што је сада можда новина, наравно, неке локалне самоуправе су практиковале, је концепт континуираних консултација. Ти консултативни процеси нису прецизно одређени. Они се могу реализовати путем најразличитијих анкета, коришћењем локалног медијског простора, новина, телевизија, интернет презентација локалних самоуправа, затим активирањем саме локалне администрације да посећује неке социјално угроженије групе, месне заједнице што је посебно значајно у разуђенијим руралним општинама. Јавне расправе су негде на крају тих консултативних процеса и то је веома важно да разумеју и сами грађани, објашњава Радомировић.
У последње две године неки градови и општине добили су и награде за добру управу. Рума за транспарентност и ефикасност, а Ужице за укључивање и консултовање грађана у процесу расподеле локалног буџета.
Процес креирања јавних политика и учешће грађана део су реформе јавне управе која се у Србији спроводи уз подршку ЕУ.
Укупан износ програма EXCHANGE до сада је износо више од 33 милиона евра.